Veliki helenski zid ili nova zamka

U ponedeljak grčki ministar Hristos Papucis koji odgovara za unutrašnju bezbednost u zemlji, objavio je da njegova vlada namerava da na granici sa Turskom podigne zid dugačak 10 kilometara. On će biti visok do 4 metra, na njemu će biti postavljene kamere i bodljikava žica. Zid će čuvati vojne i policijske patrole. U martu treba da počnu radovi za podizanju ovog objekta, koji će štititi Grčku od upada ilegalnih imigranata i švercera. Eksperti smatraju da će zajedno sa zidom pred Grčkom izrasti novi problemi.

Dužina kopnene granice između Grčke i Turske iznosi 200 kilometara. Zid će zatvarati najproblematičniji deo između sela Kastanies i Nea Visa, gde na teritoriju Grčke, a ujedno čitave EU svake godine prolazi mnogo ilegalaca. Po podacima vlade, prošle godine grčko-tursku granicu pokušalo je ilegalno da pređe oko 55 hiljada ljudi. Ministar za zaštitu građana Grčke Hristos Papucis nazvao je budući zid projektom saradnje turskih i grčkih vlasti radi borbe protiv ilegalne migracije. Takođe, po njegovim rečima, izgradnja objekta služiće za EU kao dokaz da Grčka u potpunosti poštuje svoje obaveze čuvanja granice unije.

Ali eksperti sumnjaju da će zid omogućiti Grčkoj da se efikasno izbavi od priliva nezvanih gostiju. U intervjuu za radiokompaniju Glas Rusije rukovodilac Odeljenja za evropsku bezbednost Evropskog instituta RAN Dmitrij Danilov istakao je:

Teško da ovakva izgradnja zaista na neki način može da reši problem borbe protiv ilegalne migracije u celini, i ovde nije reč samo o Grčkoj, već je reč o EU uopšte. Jer priliv ilegalnih migranata u EU intenziviran je zbog događaja „arapskog proleća“ i on je ogroman. U stvari ne samo preko Grčke, već i uopšte preko jugoistočnog pravca dolazi mnogo izbeglica i ilegalnih imigranata. Vrlo se ozbiljno govorilo o transparentnosti granica Bugarske u Rumunije na primer. Zato ne, teško da će zid ozbiljno pomoći. Stvorivši ovaj presedan sama Grčka dospeva u određenom smislu u zamku sopstvenih odluka.

Izgradnja zida ozbiljan je udarac za prestiž EU, nastavlja Danilov. Jer ispada da su čllanovi EU jednostavno nesposobni da zakonodavno i posredstvom nekih kompleksnih mera kontrolišu na sopstvenoj teritoriji kretanje imigranata i izbeglica. Zato je EU primorana da pribegava takvim nedemokratskim metodama koje su, kako bi se činilo, postale deo prošlosti. I, naravno, barijera na putu masovnog priliva izbeglica, prilično agresivnih u suštini, može da provocira razne pogranične incidente, sve do humanitarnih konflikata.