Godina za pamćenje

Umeće i značaj slaganja hrane i vina bili su jedna od glavnih tema ovogodišnjeg „Vino festa 2007” u beogradskom Interkontinentalu, a brojna vrhunska vina, ovenčana mnogim priznanjima, potvrda su da će ona iz ovogodišnje berbe biti i izuzetnog kvaliteta
Za slaganje vina i hrane Francuzi koriste izraz „marijaž”- venčanje
Veliku grešku čine oni koji ne piju vino – a još veću oni koji ga pogrešno piju, rekao je profesor s Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu dr Slobodan Jović, započinjući predavanje o umeću i značaju slaganja hrane i vina.

– Ne treba robovati nekim strogim pravilima, jer svako ima svoj način uživanja u božanskom piću, naglasio je naš čuveni enolog i dodao: – Ali jedno upamtite: nikada uz divljač ne pijte belo slatko vino, niti uz ribu ili školjke crveno vino – sve ostalo kako vam volja.

I pre nego što smo krenuli u obilazak štandova, na ovogodišnjem „Vino festu 2007” učestvovalo je 15 vinarija koje su se predstavile starim, proverenim ali i novim sortama vrhunskih vina koja je trebalo degustirati, dodao je profesor.

– Prilikom prelaska s jednog vina na drugo, obavezno treba popiti gutljaj ili dva obične vode. Vino se pravilno pije tako što se prvo proguta zalogaj, a zatim uzme gutljaj koji bi trebalo da upotpuni ukus hrane.

Po receptu dvorskog podrumara

S obzirom na to da se belo vino pije pre crnog, odlučili smo da degustaciju započnemo vinom „tamuz šardone 2006” budući da je u konkurenciji od 949 uzoraka vina iz 38 zemalja baš ovo iz podruma Jelić u Bujačićima kod Valjeva osvojilo srebrnu medalju na „Chardonnay du Monde 2007”, svetskom takmičenju šardonea koje se održava svake godine u Burgundiji u Francuskoj.

S Oplenca je stiglo vino „trijumf”. Vinarija Aleksandrović ga pravi po recepturi (sortnom sastavu) Živana Tadića, dvorskog podrumara Karađorđevića. Upakovano u veoma lepe drvene kovčežiće, ono i danas čuva tradiciju kraljevskog vina.

Jedno drugo plemenito vino se u Sremskim Karlovcima pravilo za bečki dvor. Reč je o „bermetu” koje su trgovci još pre 150 godina izvozili u SAD. Ovo likersko vino koje se proizvodi maceracijom više od 20 različitih trava i začina prema nekim podacima se nalazilo i na vinskoj karti „Titanika”.

„Vila Marija” iz Demir Kapije nas je još jednom uverila da Makedonija ima dobra vina kojima nije lako odoleti.

Red vitezova

Uz fine kolače koje je Suzana Jonašik iz Arackuda kod Zrenjanina napravila po recepturi staroj preko 400 godina „sladili” smo se poluslatkim „tokajem” po koji se više ne mora ići u Mađarsku jer će od sada moći da se nađe i na našem tržištu baš kao i argentinska vina s podnožja Anda koja zahvaljujući velikim temperaturnim razlikama na 1700 metara nadmorske visine, imaju veći procenat i alkohola i šećera.
   
 
Vreme je slava

I kakav bi to bio festival kad na njemu ne bi bilo vršačkih vina i onih iz kruševačkog „Rubina”, čiji je ovogodišnji adut poluslatko crveno vino „medveđa krv”.

„Ja bih nešto muško”, trgao nas je prodoran muški glas i skrenuo pažnju s prelepih devojaka na vino „ždrepčeva krv” u novom ruhu. Vinarija „Čoka” je predstavila tri nova vrhunska vina, pravljena od ovogodišnjeg roda. Rekli su nam da će ih proizvoditi u ograničenim količinama, a prodavaće se samo u vinotekama i ekskluzivnim restoranima.

Iz sela Potrkanje u samom centru knjaževačkog vinogorja su vinogradi i porodični podrum Jovića. Jesu na stolu bila izložena ona probrana, ali smo poželeli da probamo nešto novo – voćno vino od oblačinske višnje „Višnjica” koje je za originalnu recepturu i inovaciju, 2006. godine na sajmu Eureka u Briselu, dobilo medalju Reda vitezova sa krstom.

Pridržavajući se upozorenja da se čaši ne sme u potpunosti prepustiti, stali smo kada je bilo najslađe.

– Trebalo bi u svakom vinu otkriti nešto dobro, privlačno, što nas čini srećnim i u čemu možemo da uživamo – rekao nam je na rastanku profesor Jović.