Година за памћење

Умеће и значај слагања хране и вина били су једна од главних тема овогодишњег „Вино феста 2007” у београдском Интерконтиненталу, а бројна врхунска вина, овенчана многим признањима, потврда су да ће она из овогодишње бербе бити и изузетног квалитета
За слагање вина и хране Французи користе израз „маријаж”- венчање
Велику грешку чине они који не пију вино – а још већу они који га погрешно пију, рекао је професор с Пољопривредног факултета у Београду др Слободан Јовић, започињући предавање о умећу и значају слагања хране и вина.

– Не треба робовати неким строгим правилима, јер свако има свој начин уживања у божанском пићу, нагласио је наш чувени енолог и додао: – Али једно упамтите: никада уз дивљач не пијте бело слатко вино, нити уз рибу или шкољке црвено вино – све остало како вам воља.

И пре него што смо кренули у обилазак штандова, на овогодишњем „Вино фесту 2007” учествовало је 15 винарија које су се представиле старим, провереним али и новим сортама врхунских вина која је требало дегустирати, додао је професор.

– Приликом преласка с једног вина на друго, обавезно треба попити гутљај или два обичне воде. Вино се правилно пије тако што се прво прогута залогај, а затим узме гутљај који би требало да употпуни укус хране.

По рецепту дворског подрумара

С обзиром на то да се бело вино пије пре црног, одлучили смо да дегустацију започнемо вином „тамуз шардоне 2006” будући да је у конкуренцији од 949 узорака вина из 38 земаља баш ово из подрума Јелић у Бујачићима код Ваљева освојило сребрну медаљу на „Chardonnay du Monde 2007”, светском такмичењу шардонеа које се одржава сваке године у Бургундији у Француској.

С Опленца је стигло вино „тријумф”. Винарија Александровић га прави по рецептури (сортном саставу) Живана Тадића, дворског подрумара Карађорђевића. Упаковано у веома лепе дрвене ковчежиће, оно и данас чува традицију краљевског вина.

Једно друго племенито вино се у Сремским Карловцима правило за бечки двор. Реч је о „бермету” које су трговци још пре 150 година извозили у САД. Ово ликерско вино које се производи мацерацијом више од 20 различитих трава и зачина према неким подацима се налазило и на винској карти „Титаника”.

„Вила Марија” из Демир Капије нас је још једном уверила да Македонија има добра вина којима није лако одолети.

Ред витезова

Уз фине колаче које је Сузана Јонашик из Арацкуда код Зрењанина направила по рецептури старој преко 400 година „сладили” смо се полуслатким „токајем” по који се више не мора ићи у Мађарску јер ће од сада моћи да се нађе и на нашем тржишту баш као и аргентинска вина с подножја Анда која захваљујући великим температурним разликама на 1700 метара надморске висине, имају већи проценат и алкохола и шећера.
   
 
Време је слава

И какав би то био фестивал кад на њему не би било вршачких вина и оних из крушевачког „Рубина”, чији је овогодишњи адут полуслатко црвено вино „медвеђа крв”.

„Ја бих нешто мушко”, тргао нас је продоран мушки глас и скренуо пажњу с прелепих девојака на вино „ждрепчева крв” у новом руху. Винарија „Чока” је представила три нова врхунска вина, прављена од овогодишњег рода. Рекли су нам да ће их производити у ограниченим количинама, а продаваће се само у винотекама и ексклузивним ресторанима.

Из села Потркање у самом центру књажевачког виногорја су виногради и породични подрум Јовића. Јесу на столу била изложена она пробрана, али смо пожелели да пробамо нешто ново – воћно вино од облачинске вишње „Вишњица” које је за оригиналну рецептуру и иновацију, 2006. године на сајму Еурека у Бриселу, добило медаљу Реда витезова са крстом.

Придржавајући се упозорења да се чаши не сме у потпуности препустити, стали смо када је било најслађе.

– Требало би у сваком вину открити нешто добро, привлачно, што нас чини срећним и у чему можемо да уживамо – рекао нам је на растанку професор Јовић.