Kriza u EU: nezaposlenost

Pre par dana je glavni grad Katalonije postao zona posebne pažnje političara i biznismena, novinara i policije. Španija je čak ukinula od 28. aprila do 4. maja delovanje Šengenskog sporazuma o slobodnom kretanju građana u okviru EU. Prema zvaničnim izvorima, bezbednost učesnika  sednice  Saveta upravnika Evropske Centralne banke, održane u tom gradu, obezbeđivalo je 8 hiljada predstavnika specijalnih resora.

Rukovodstvo ECB zajedno s premijerom Španije Mariano Rahojem razmotrilo je mere, koje predlaže njegova vlada radi daljeg sprovođenja strukturalnih reformi i smanjenja deficita državnog budžeta na 5,3 odsto bruto-domaćeg proizvoda. Inače, u Barseloni su se rešavala pitanja brze stabilizacije ekonomije i finansija u zoni evra. Predsednik ECB Mario Dragi je bio pun optimizma, izjavivši da do kraja 2012. gdine treba, između ostalog, očekivati neku stabilizaciju ekonomske aktivnosti. Doduše, on je istakao jedan bitan  detlj: ova prognoza može a da se ne opravda u vezi sa napetošću na kreditnim tržištima, kao i usled visokog stepena nezaposljenosti, koja u Španiji obara sve rekorde. Šef ECB je pozvao sve učesnike na veću elastičnost i jednakost na tržištu rada.

Komentar direktora Instituta globalizacije i socijalnih pokreta u Moskvi Borisa Kagarlickog. On smatra da likvidacija disbalansa na tržištu rada, koja je rezultirala nezaposljenošću, naročito  među mladima, vredi neverovatne napore, pre svega zbog ogromne razlike u razvoju evropskih zemalja i  pogrešnosti u savremenoj fazi modela tog razvoja, za koji su se one opredelile. Inače, Evropa preživljava sistemsku krizu. Evo šta kaže naš ekspert.

Bezuslovno, neoliberalni model, koga se pridržavaju evropske vlade, a, svakako, i u SAD-u inače i u latinoameričkim zemljama, a čak i u Rusiji, uz sve razlike i napomene, iscrpljen je, jer su njegova osnova smanjenje socijalnih troškova i težnja da se svedu na minimum troškovi za rad. Pri tome, mada je to paradoksalno demonstrira se pokušaj da se održi životni standard, glavno je da je sve ovo bilo važno za vladajuće elite  samo radi očuvanja potrošačke potražnje, koja je osnova ovog modela. Usled toga je nastao kolaps u sistemu, - ubeđen je Boris Kagarlicki. -  Ogromna kreditna masa se svuda bazira na grotesknim piramidama. Međutim, to su pre drugih shvatitili u zemljama Latinske Amerike jedno 10 godina ranije… u pokušaju da se otarase diktata Vašingtona, koji je nametnuo neolibaralni model. Međutim, u tom modelu postoji i još jedan ozbiljan problem. Sve političke snage katastrofalno gube poverenje u društvu, između ostalih i levičari. Primera ima čak i previše. Lidirajuće stranke se obaraju. Radi primera možemo da navedemo rast  snaga nacionalista u Evropi.

Međutim, postoji nada da će doći nove snage, lideri i nastati nove ideje društvenog razvoja. Evropa, čitav svet su u očekivanju toga, - istakao je direktor Instituta globalizacije i socijalnih pokreta u Moskvi Boris Kagarlicki.