Šta očekivati od „najhumanjeg“ suda na svetu?

14. maja razmatrala se žalba hrvatskog generala Ante Gotovine, osuđenog na 24 godine zatvora u Međunarodnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju za zločine protiv srbskih civila. A 16. maja u Hagu može započeti proces veka protiv srbskog generala Mladića kome pripisuju umešanost u ubistvo oko 8000 bosanskih muslimana u Srebrenici 1995. godine. Mladić opovrgava sve optužbe, ali ako njegova krivica bude dokazana, preti mu doživotna robija.

Uopšte suđenje jugoslovenskim vojnim licima još jednom potvrđuje: u belim rukavicama se ne ratuje. Svi učesnici oružanih konflikata do lakata ogreznu u krvi. Koliko je umesno suditi ljudima koji izvršavaju naredbe političkog rukovodstva zemlje?

Nirnberg niko nije ukinuo: za ratne zločine treba suditi, polazeći od normi međunarodnog prava. Ali u svakom ratu postoji granica između neophodnosti primene sile i njenog prelaska – rekao je za Glas Rusije oficir, ekspert obaveštajac Aleksandar Mitrofanov.

Ova granica dogovara međunarodnim zakonima i pravilima vođenja rata. Na primer, ja ne smatram da je bombardovanje civila Srbije od strane NATO bilo uslovljeno vojnim potrebama. Upravo to po meni i jeste ratni zločin. Kada razgovaram sa jednim od Mladićevih saboraca, mojim drugom koji živi sada u Moskvi, on, kada počne da se govori o Srbiji, o onome šta se tamo dešavalo, ne može da zadrži suze. On, hrabar čovek, plače kada sluša crkveno pojanje na srbskom. On plače za izgubljenom zemljom, gde ne može da se vrati zato što će ga uhapsiti.

Slično oseća većina Srba koji žive u zemljama bivše Jugoslavije. Za njih je Mladić herojski general koji je branio nacionalne interese svog naroda. Upravo zato advokati komandanta Vojske Republike Srpske Srba čine sve da odlože suđenje. Ali najverovatnije suđenje će biti održano: tužilaštvo je pripremilo optužnicu od 11 tačaka i svedočenja više od 400 svedoka.

Među vojnim načelnicima koji su učestvovali u balkanskim događajima s početka 90-ih bilo je mnogo odioznih ličnosti, koji su izvršili realne zločine protiv čovečnosti. Jedan od njih je Ramuš Haradinaj, bivši lider oružanih formacija kosovskih Albanaca. 1998. godine on je rukovodio operacijama nasilnog iseljavanja Srba i Roma, takođe je učestvovao u obranučina sa etničkim Albancima koji su bili osumnjičeni za saradnju sa srbskom vojskom. Takođe Haradinaj je poznat po tome što je rukovodio kriminalnom organizacijom koja je kontrolisala šverc narkotika, cigareta, nafte i naftnih derivata. Bez obzira na ovo sve, 2008. godine Međunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju ga je oslobodio. Istina, zatim je ukinuo odluku. Sada se Haradinaj nalazi na slobodi, ali pod istragom, mada „najhumaniji sud na svetu“, Haški sud, ne planira da ga izoluje od društva na dugi niz godina ili doživotno, kao Mladića i Gotovinu. Tačnije, ispada da sude onima koji su izgubili, a oni koji su pobedili ogrezavši u krv ostaju na slobodi. Kako bi ova formula velike politike postala apsolutna, Haškom tribunalu je ostalo samo da oslobodi generala Gotovinu.

Marina Volkova,