Povratak konja Prževaljskog

Rusija se priključila međunarodnim kolektivnim akcijama radi spasa konja Prževaljskog, uključenog u Crvenu knjigu kao vrsta, koja je nestala u prirodi. Uz podršku Ruskog geografskog društva i Program razvoja UN u Orenburškoj oblasti, na Južnom Uralu, realizuje se ekološki projekat obnavljanja slobodne populacije tih divljih životinja.

Već u toku stoleća konji Prževaljskog postoje samo u zoološim vrtovima – ima ih oko 2000 grla. Zatvoreni prostor loše utiče na te životinje, koje su se u prirodi mnogo kretale. 1879. godine ih je otkrio u Centralnoj Aziji poznati ruski putnik Nikolaj Prževaljski. Za razliku od odomaćenog konja oni imaju kratku uspravnu grivu, nemaju šišku, dlaka im je duža. Konj prževaljskog nije predak odomaćenog konja, jer imaju različiti broj hromozoma. Strategija kolektivnih akcija za spas vrste bila je izrađena na 1. Međunarodnom simpoziju po pitanjima očuvanja konja Prževaljskog u Pragu još 1959. godine. Praški zoološki vrt vodi rasnu knjigu tih životinja. Prvo mesto za povratak divljih konja u prirodu je postala Mongolija: u nacionalnom parku Hustajn-Nuru 1992. godine je počeo program za reintrodukciju konja Prževaljskog. Kasnije je takav program bio realizovan u nacionalnom parku Tazin-Tal u Kini. Danas ta divlja populacija ima više od 200 grla.

Orenburška oblast sa njenim stepskim prostorima idealno odgovara za povratak konja Prževaljskog u prirodu, - smatra jedan od autora projekta, doktor geografskih nauka, šef laboratorije agroekologije i pedologije Instituta stepe Uralskog odelenja RAN Sergej Levikin.

"Stepa i konj su nerazdvojni pojmovi. Konj je simbol stepe. Zašto baš konj Prževaljskog? Zato što je to jedan od divljih konja, koji je doživeo do našeg doba. Pretpostavlja se da su ti konji živeli na prostoru od Volge do Mongolije, gde je u Džungariji bilo njihovo poslednje utočište. Zašto baš Orenburška oblast? Zato što su kod nas sačuvani stepski prostori, ima mesto, koje može da ih prihvati. Našli smo bivšu teritoriju Ministarstva odbrane, koja je bila korišćena za druge svrhe. Ona je velika 16 i po hiljada hektara. Arendovali smo je da bi koristili za konje Prževaljskog."

Prvo će stručnjaci dovesti životinje iz zoološkog vrta i učiti ih da žive u stepi na teritoriji, koja se posebno čuva – Orenburška Tarpanija. U staro doba su tarpanima nazivali divlje konje, na jeziku turskih plemena reč tarpan znači jahati najvećom brzinom. Danas u Orenburškoj Tarpaniji prave bušotine i grade brane da bi konji tokom čitavog leta imali pojilo. Sledeći korak će biti ograda aklimatizacione teritorije da bi naučnici pratili pornašanje životinja u prvoj fazi. Tek posle toga će dovesti konje. Eksperti ne sumnjaju da će Orenburška Tarpanija postati naučni, turistički i rekreacioni stepski centar s perspektivom pretvaranjpa u međunarodni brend.