Повратак коња Пржеваљског
Русија се прикључила међународним колективним акцијама ради спаса коња Пржеваљског, укљученог у Црвену књигу као врста, која је нестала у природи. Уз подршку Руског географског друштва и Програм развоја УН у Оренбуршкој области, на Јужном Уралу, реализује се еколошки пројекат обнављања слободне популације тих дивљих животиња.
Већ у току столећа коњи Пржеваљског постоје само у зоолошим вртовима – има их око 2000 грла. Затворени простор лоше утиче на те животиње, које су се у природи много кретале. 1879. године их је открио у Централној Азији познати руски путник Николај Пржеваљски. За разлику од одомаћеног коња они имају кратку усправну гриву, немају шишку, длака им је дужа. Коњ пржеваљског није предак одомаћеног коња, јер имају различити број хромозома. Стратегија колективних акција за спас врсте била је израђена на 1. Међународном симпозију по питањима очувања коња Пржеваљског у Прагу још 1959. године. Прашки зоолошки врт води расну књигу тих животиња. Прво место за повратак дивљих коња у природу је постала Монголија: у националном парку Хустајн-Нуру 1992. године је почео програм за реинтродукцију коња Пржеваљског. Касније је такав програм био реализован у националном парку Тазин-Тал у Кини. Данас та дивља популација има више од 200 грла.
Оренбуршка област са њеним степским просторима идеално одговара за повратак коња Пржеваљског у природу, - сматра један од аутора пројекта, доктор географских наука, шеф лабораторије агроекологије и педологије Института степе Уралског оделења РАН Сергеј Левикин.
"Степа и коњ су нераздвојни појмови. Коњ је симбол степе. Зашто баш коњ Пржеваљског? Зато што је то један од дивљих коња, који је доживео до нашег доба. Претпоставља се да су ти коњи живели на простору од Волге до Монголије, где је у Џунгарији било њихово последње уточиште. Зашто баш Оренбуршка област? Зато што су код нас сачувани степски простори, има место, које може да их прихвати. Нашли смо бившу територију Министарства одбране, која је била коришћена за друге сврхе. Она је велика 16 и по хиљада хектара. Арендовали смо је да би користили за коње Пржеваљског."
Прво ће стручњаци довести животиње из зоолошког врта и учити их да живе у степи на територији, која се посебно чува – Оренбуршка Тарпанија. У старо доба су тарпанима називали дивље коње, на језику турских племена реч тарпан значи јахати највећом брзином. Данас у Оренбуршкој Тарпанији праве бушотине и граде бране да би коњи током читавог лета имали појило. Следећи корак ће бити ограда аклиматизационе територије да би научници пратили порнашање животиња у првој фази. Тек после тога ће довести коње. Експерти не сумњају да ће Оренбуршка Тарпанија постати научни, туристички и рекреациони степски центар с перспективом претварањпа у међународни бренд.
- Извор
- Голос России, фото: ru.wikipedia.org/ Pawel Ryszawa/cc-by-sa 3.0/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















