Буџетска посланица: економија се спрема за кризу

Припрема за нову кризу и економске реформе су лајтмотив буџетске посланице, с којом је у четвртак иступмио председник Владимир Путин. Буџет мора да постане чврстији и да мање зависи од колебања на светским сировинским тржиштима. Ефикасност трошкова мора да буде повећана, а влада мора да резервише средства за антикризне мере. Експерти се боје да у условима погоршавања светске конјунктуре властима ће бити тешко да поклопе задатке економског развоја са припремом антикризних мера и испуњавањем преузетих обавеза.

На почетку свог иступања Владимир Путин је рекао да зависност буџетског система од конјунктуре сировинских тржишта отежава развој наше економије и чини је повредљивом према спољним потресима.

"Главни чиниоци ризика се и даље крију у високој зависности од конјунктуре тржишта енергената и сировина. Нафтогасни дефицит је сувише велик. Проблеми, изазови за све нас се крију у томе, што је потребно стимулисати економски раст, реализовати опширне социјалне програме, при томе осигурати буџет од наглих колебања цена енергената."

Независни економисти деле забринутост председника, али истичу, сличне тезе су власти оглашавале неколико пута, рад у том правцу се води у току више година. Пред микрофоном је главни економиста АФК Систем Евгениј Надоршин.

"Слични циљеви, задаци, намере су већ били више пута оглашении раније у другим посланицама, другим владиним документима. Што више, рад се у том правцу води у току неколико година, осећа се чак и напредак. Нажалост, он није довољан."

2008. године и Русија, и Запад нису реформисали своје економије, већ су их бранили масовним финансијским улагањима. Међутим, руске власти истичу да је захваљујући акумулираним резервама наша земља поднела кризу лакше него друге државе. Данас ће влада спремати нови јастук безбедности. Шеф државе је предложио да се уведе буџетско правило, које ће обухватити и предвиђене у буџету цене нафте, и коришћење прихода од нафтног извоза.

При планирању трошкова федералног буџета целисходно се заснивати не на актуелним, чак ни на прогнозираним котирањима, која се стално мењају, већ на фундаменталнијим показатељима. При састављању буџета за основу ће се узимати просечна цена нафте за последњих 5 година, и то годишњи рачунски период ће се повећавати за једну годину. Дакле, за 5 година руски буџет ће се рачунати већ полазећи од просечне цене нафте за 10 година.

Што се тиче механизма коришћења нафтогасних прихода, у случају ако фактичка цена нафте премаши базичну, суперприходи ће се акумулирати у Резервном фонду или бити искоришћени ради замене извора финансирања дефицита федералног буџета. Ако је цена нижа од базичне, средства Резервног фонда ће покрити буџетски дефицит. То ће помоћи држави да испуни буџетске обавезе при погоршању спољне конјунктуре. Међутим, такав маневар може да смањи ресурсе власти ради реформирања и развоја економије.

Има ли влада шансу да одржи своје обавезе и да се бави реформирањем економије? Одговор на то питање могу да пруже државни програми за развој првостепених праваца и грана – о њима је говорио шеф државе у буџетској посланици. Конкретни планови реализације тих програма ће бити готови почетком 2013. године.