Demografija u plusu

Demografska politika Rusije donosi plodove. Po novom izveštaju ministarstva rada i socijalne zaštite, rezultati posle prve polovine 2012. godine pokazuju da raste natalitet u zemlji, a mortalitet se smanjuje. Stručnjaci pozitivan trend smatraju stabilnim. Na ovo je uticao čitav niz faktora, uključujući i mere za socijalnu pomoć porodicama s decom.

Cifre navode na optimizam: ove godine se u prvom polugodištu natalitet u Rusiji u proseku povećao za 7,5% u poređenju s istim periodom prošle godine. A u regionima liderima – Moskovskoj oblasti, Sankt-Peterburgu i Republici Mariji El – ovaj pokazatelj je skoro dvostruko veći. Osim toga, za skoro 2% je smanjen mortalitet u istom periodu. Ministarstvo rada smatra da su promene nabolje posledica realizacije Koncepcije demografske politike. Posle njenog usvajanja broj rođenih se petorostruko povećao, za 21,2%, a umrlih se smanjio za 11,2%. Pritom se prosečna dužina života stanovnika Rusije povećala sa 67 na 70 godina. Napori države usmereni na stimulisanje rađanja omogućavaju nam da se nadamo stabilnosti demografskih tendencija, smatra zamenik predsednika Državne dume RF za pitanja porodice, žena i dece Olga Batalina.

U ovom pravcu mere državne podrške funkcionišu prilično efikasno. Ozbiljno su se pokazali i materinski kapital i indeksacija dečjih dodataka. Sad dodatne nade porodice s više dece povezuju s dodelom zemljišnih parcela. Međutim, treba ih dopunjavati merama koje obezbeđuju izgradnju pristupačnog stambenog prostora na ovim parcelama.

Početkom leta usvojena je Nacionalna strategija za delovanje u interesima dece. Od 1. januara se uvodi nova mera socijalne pomoći – povećanje isplata za svako treće dete. Rusija je prešla na nove standarde SZO, po kojima se u porodilištima registruju sva novorođenčad telesne težine od 500 grama, kaže poslanik.

Za ovaj proces su se sistem zdravstva i dečja medicina ozbiljno pripremali poslednjih godina. I danas se značajna sredstva ulažu u perinatalne centre, u razvoj dečjih bolnica u koje obolela deca dospevaju odmah po rođenju. Lekari se trude da ulože sve napore kako bi ova deca male težine, nedonoščad, preživela.

Ipak stručnjacima je jasno da je poboljšanje demografije u značajnoj meri povezano s vrhuncem nataliteta u periodu perestrojke. Sad je generacija 80-ih godina stupilareproduktivne godine, iz toga proističe i napredak, kaže profesor Instituta za sociologiju RAN Mihail Černiš.

Upravo 80-ih godina, kad je vođena borba protiv alkoholizma kod nas je u priličnoj meri povećan natalitet. Ova generacija je najmnogobrojnija. I ona je sad počela da se reprodukuje – rađaju se deca od predstavnika ove generacije. Zato će dece, naravno, biti više.

Po mišljenju naučnika, prilikom procene demografskih tendencija treba uzeti u obzir i druge parametre.

Mnogo je važniji pokazatelj kao što je ukupan broj dece po jednoj ženi. Ovaj pokazatelj je kod nas stabilan i nalazi se na istom nivou kao i u većini evropskih zemalja s niskim nivoom nataliteta – oko 1,6 deteta na jednu ženu. A to znači da se stanovništvo zemlje ipak ne obnavlja u dovoljnoj meri.

Osim toga, ističe stručnjak, uskoro će stasati generacija 90-ih koja je znatno malobrojnija u poređenju s onima koji su rođeni prethodne decenije. I treba biti spreman na to da će broj žena u godinama kad su sposobne za rađanje znatno opasti. A to će neizbežno pogoršati demografsku statistiku. Ipak, postoji nada da će državna politika u oblasti materinstva i detinjstva, stimulisanje rađanja, usavršavanje dečje medicine i opadanje smrtnosti od onkoloških bolesti i bolesti srca i krvnih sudova omogućiti da se održi pozitivan trend, smatraju stručnjaci.

Jelena Kovačić,