Демографија у плусу

Демографска политика Русије доноси плодове. По новом извештају министарства рада и социјалне заштите, резултати после прве половине 2012. године показују да расте наталитет у земљи, а морталитет се смањује. Стручњаци позитиван тренд сматрају стабилним. На ово је утицао читав низ фактора, укључујући и мере за социјалну помоћ породицама с децом.

Цифре наводе на оптимизам: ове године се у првом полугодишту наталитет у Русији у просеку повећао за 7,5% у поређењу с истим периодом прошле године. А у регионима лидерима – Московској области, Санкт-Петербургу и Републици Марији Ел – овај показатељ је скоро двоструко већи. Осим тога, за скоро 2% је смањен морталитет у истом периоду. Министарство рада сматра да су промене набоље последица реализације Концепције демографске политике. После њеног усвајања број рођених се петороструко повећао, за 21,2%, а умрлих се смањио за 11,2%. Притом се просечна дужина живота становника Русије повећала са 67 на 70 година. Напори државе усмерени на стимулисање рађања омогућавају нам да се надамо стабилности демографских тенденција, сматра заменик председника Државне думе РФ за питања породице, жена и деце Олга Баталина.

У овом правцу мере државне подршке функционишу прилично ефикасно. Озбиљно су се показали и матерински капитал и индексација дечјих додатака. Сад додатне наде породице с више деце повезују с доделом земљишних парцела. Међутим, треба их допуњавати мерама које обезбеђују изградњу приступачног стамбеног простора на овим парцелама.

Почетком лета усвојена је Национална стратегија за деловање у интересима деце. Од 1. јануара се уводи нова мера социјалне помоћи – повећање исплата за свако треће дете. Русија је прешла на нове стандарде СЗО, по којима се у породилиштима региструју сва новорођенчад телесне тежине од 500 грама, каже посланик.

За овај процес су се систем здравства и дечја медицина озбиљно припремали последњих година. И данас се значајна средства улажу у перинаталне центре, у развој дечјих болница у које оболела деца доспевају одмах по рођењу. Лекари се труде да уложе све напоре како би ова деца мале тежине, недоношчад, преживела.

Ипак стручњацима је јасно да је побољшање демографије у значајној мери повезано с врхунцем наталитета у периоду перестројке. Сад је генерација 80-их година ступиларепродуктивне године, из тога проистиче и напредак, каже професор Института за социологију РАН Михаил Черниш.

Управо 80-их година, кад је вођена борба против алкохолизма код нас је у приличној мери повећан наталитет. Ова генерација је најмногобројнија. И она је сад почела да се репродукује – рађају се деца од представника ове генерације. Зато ће деце, наравно, бити више.

По мишљењу научника, приликом процене демографских тенденција треба узети у обзир и друге параметре.

Много је важнији показатељ као што је укупан број деце по једној жени. Овај показатељ је код нас стабилан и налази се на истом нивоу као и у већини европских земаља с ниским нивоом наталитета – око 1,6 детета на једну жену. А то значи да се становништво земље ипак не обнавља у довољној мери.

Осим тога, истиче стручњак, ускоро ће стасати генерација 90-их која је знатно малобројнија у поређењу с онима који су рођени претходне деценије. И треба бити спреман на то да ће број жена у годинама кад су способне за рађање знатно опасти. А то ће неизбежно погоршати демографску статистику. Ипак, постоји нада да ће државна политика у области материнства и детињства, стимулисање рађања, усавршавање дечје медицине и опадање смртности од онколошких болести и болести срца и крвних судова омогућити да се одржи позитиван тренд, сматрају стручњаци.

Јелена Ковачић,