Povodom početka predizborne kampanje u Sloveniji

U Sloveniji je započela predizborna kampanja. Već 11. novembra Slovence očekuju predsednički izbori. Šta da se očekuje na političkoj sceni zemlje i kako će se odvijati predizborna trka?

Ovo pitanje postavili smo ruskom politikologu Nikiti brusilovskom.

- Radi se o tome što će predizborna trka u Sloveniji trajati svega mesec dana. Po merilima Rusije to je prilično malo, ali za tako malu državu to je više nego dovoljno. Slovenija je poslednjih godina učinila proboj. Ona je više od svih jugoslovenskih republika napredovala od jugoslovenskog nasleđa, ušla u sastav EU, uspela čak da bude predsedavajuća u EU, odustala je od svoje nacionalne valute tolara i uvela evro. Jednom reči, spolja su se desile velike promene i Slovenija se najviše od svih jugoslovenskih republika približila Evropi. Ali istovremeno čitav niz savremenih političkih postavki zaostaje od drugih republika SFRJ. U prvom redu to se tiče tradicionalnog sukoba na političkoj sceni, koji se ne menja verovatno dvadesetak godina, između liberalnih partija i partija socijal-demokratskog usmerenja. A ko su to socijal-demokrati u svim bivšim republikama Jugoslavije? To su komunisti preimenovani 90-ih godina. Isto kao što su u Srbiji komunisti preimenovani u socijaliste, u Makedoniji u socijal-demokrate. U Sloveniji takođe postoje socijal-demokrate, uticajna je stanka vladajuće koalicije. Njoj se suprotstavljaju, a suprotstavljaju joj se više ne liberalnije, već desnije snage. Formalno među njima su razlike, ali oni svi prate evropski kurs, i zato su razlike u tom pogledu među njima minimalne.

Glavni pretendenti na predsedničku fotelju u Sloveniji su aktuelni šef države Danilo Tirk, predstavnik socijal-demokrata, premijer zemlje Borut Pahor i član Evropskog parlamenta Mila Zver. Kome će po mišljenju Nikite Brusilovskog građani Slovenije dati prednost?

- U kontekstu finansijske krize koja traje, najverovatnije će prevladati stranke levog centra. To istina ne znači da će se zemlja vratiti komunizmu. Savez komunista Jugoslavije nije bio tako oštar i ortodoksan kao KPSS. Zato ne čudi što njihova ubeđenja nisu tako oštra kao njihovih ruskih kolega. Ruski komunisti, kao što vidite, 90-ih godina čak nisu promenili naziv. U jugoslovenskim republikama praktično svuda od tog naziva su odustali.

Kako će se dalje razvijati odnosi sa zemljama bivše Jugoslavije?

- Slovenija, na primer, ima problem sa Hrvatskom u pogledu državnih granica. Istina, sada je on prešao u tihi stadijum ali u celini ne mislim da u slučaju promene vlasti u Sloveniji odnosi sa njom da će se iskomplikovati. Što se tiče, na primer, Srbije, ovde se praktično ništa posebno neće desiti. Samo što će Slovenija lobirati interese dela srpske elite po pitanju ulaska u EU. Ali ovde, kako mi se čini, Slovenija takođe neće igrati posebnu ulogu. Između ostalog, treba istaći da i sama dužnost predsednika Slovenije nije vodeća. To nije isto što i predsednik Rusije. Ovde je Slovenija više parlamentarna republika. Predsednik nema svu vlast. On može da imenuje premijera, da predlaže kandidaturu premijera u parlament, ali nije ključna karika u politici države. A u celini, ako se uzme da politička konkurencija u zemlji nije tako široka, ne treba, kako mi se čini, očekivati bilo kakva predizborna iznenađenja i skandale. Sve će proteći mirno, kao i u mnogim drugim evropskim zemljama.

Svoje viđenje predizborne trke u Sloveniji predstavio je ruski politikolog Nikita Brusilovski.