Поводом почетка предизборне кампање у Словенији

У Словенији је започела предизборна кампања. Већ 11. новембра Словенце очекују председнички избори. Шта да се очекује на политичкој сцени земље и како ће се одвијати предизборна трка?

Ово питање поставили смо руском политикологу Никити брусиловском.

- Ради се о томе што ће предизборна трка у Словенији трајати свега месец дана. По мерилима Русије то је прилично мало, али за тако малу државу то је више него довољно. Словенија је последњих година учинила пробој. Она је више од свих југословенских република напредовала од југословенског наслеђа, ушла у састав ЕУ, успела чак да буде председавајућа у ЕУ, одустала је од своје националне валуте толара и увела евро. Једном речи, споља су се десиле велике промене и Словенија се највише од свих југословенских република приближила Европи. Али истовремено читав низ савремених политичких поставки заостаје од других република СФРЈ. У првом реду то се тиче традиционалног сукоба на политичкој сцени, који се не мења вероватно двадесетак година, између либералних партија и партија социјал-демократског усмерења. А ко су то социјал-демократи у свим бившим републикама Југославије? То су комунисти преименовани 90-их година. Исто као што су у Србији комунисти преименовани у социјалисте, у Македонији у социјал-демократе. У Словенији такође постоје социјал-демократе, утицајна је станка владајуће коалиције. Њој се супротстављају, а супротстављају јој се више не либералније, већ десније снаге. Формално међу њима су разлике, али они сви прате европски курс, и зато су разлике у том погледу међу њима минималне.

Главни претенденти на председничку фотељу у Словенији су актуелни шеф државе Данило Тирк, представник социјал-демократа, премијер земље Борут Пахор и члан Европског парламента Мила Звер. Коме ће по мишљењу Никите Брусиловског грађани Словеније дати предност?

- У контексту финансијске кризе која траје, највероватније ће превладати странке левог центра. То истина не значи да ће се земља вратити комунизму. Савез комуниста Југославије није био тако оштар и ортодоксан као КПСС. Зато не чуди што њихова убеђења нису тако оштра као њихових руских колега. Руски комунисти, као што видите, 90-их година чак нису променили назив. У југословенским републикама практично свуда од тог назива су одустали.

Како ће се даље развијати односи са земљама бивше Југославије?

- Словенија, на пример, има проблем са Хрватском у погледу државних граница. Истина, сада је он прешао у тихи стадијум али у целини не мислим да у случају промене власти у Словенији односи са њом да ће се искомпликовати. Што се тиче, на пример, Србије, овде се практично ништа посебно неће десити. Само што ће Словенија лобирати интересе дела српске елите по питању уласка у ЕУ. Али овде, како ми се чини, Словенија такође неће играти посебну улогу. Између осталог, треба истаћи да и сама дужност председника Словеније није водећа. То није исто што и председник Русије. Овде је Словенија више парламентарна република. Председник нема сву власт. Он може да именује премијера, да предлаже кандидатуру премијера у парламент, али није кључна карика у политици државе. А у целини, ако се узме да политичка конкуренција у земљи није тако широка, не треба, како ми се чини, очекивати било каква предизборна изненађења и скандале. Све ће протећи мирно, као и у многим другим европским земљама.

Своје виђење предизборне трке у Словенији представио је руски политиколог Никита Брусиловски.