Ruski geohemičar želi da vaspostavi kolevku života

Grupa ruskih geohemičara s Dalekog istoka pokušava da udahne život u neživu materiju. Naučnici žele da vaspostave u laboratoriji sredinu termalnih izvora poluostrva Kamčatke, koja su po njihovom mišljenju, mogla da posluže kao kolevka života.
Naučnici Instituta za kompleksnu analizu regionalnih problema Dalekoistočnog odelenja Ruske akademije nauka vrše eksperimente s organskom materijom u rastvoru na koji utiču visoke temperature i pritisak. Hemijska evolucija ne može da pređe u biološku bez određenog procesa, uveren je autor programa istraživanja Vladimir Kompaničenko. Drugim rečima, u određenoj kombinaciji temperature i pritiska u neživoj materiji može nastati život. Do ovakvih zaključaka naučnik je došao posle proučavanja termofilnih bakterija na Kamčatki. Sad u laboratoriji treba uspostaviti geotermalnu kolevku života.

Stručnjaci eksperiment dalekoistočnih geohemičara smatraju zanimljivim. To je još jedan pokušaj da se objasni začetak života na Zemlji. Međutim, prema rezultatima eksperimenta mnogi naučnici se odnose skeptički. Teško da će on omogućiti sintetizaciju života, smatra akademik-biofizičar Valentin Sapunov.

- Kao prvo, još uvek ne znamo šta znači živo. Nemamo nedvosmislene definicije i ne shvatamo kako se desio skok od živog ka neživom. Uz takvo odsustvo paradigme i teorije eksperiment najverovatnije ni do čega neće dovesti. Putem slučajnih kombinacija praktično nije moguće stvoriti strukturu kao što je gen, kao što je DNK.

Danas ima mnogo učenika koji smatraju da je život na Zemlju donet iz kosmosa, podseća Valentin Sapunov. Ovakve verzije nastanka života su se, na primer, pridržavali švedski naučnik, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju Svante Avgust Arenius i ruski osnivač biohemije, autor učenja o noosferi Vladimir Vernadski.

Ipak, mnogi naučnici se pridržavaju druge teorije nastanka života – vulkanske. Prvi put ju je pre oko 40 godina izložio ruski vulkanolog Evgenije Marhinjin. A razvija je američka naučna grupa na čelu s Rusom Evgenijem Kunjinom iz Narodnog instituta zdravlja SAD. Oni smatraju da su se prvi živi organizmi pojavili u vodama jezera, koje su toplotom i mikroelementima snabdevane iz geotermalnih izvora vulkana.

Naučna grupa pod rukovodstvom Vladimira Kompaničenka, očigledno se oslanja na hipotezu sovjetskog biologa Aleksandra Oparina. Po ovoj teoriji iz 1924. godine, život je nastao u takozvanoj primarnoj supi. Stvoren je pod uticajem električnog pražnjenja, visoke temperature i kosmičkog zračenja. Pretpostavlja se da je postojao u vodama Zemlje pre 4 milijarde godina. Ova supa života sastojala se od aminokiselina i polipeptida. Gejziri Kamčatke su slični s ovakvom sredinom, smatra Kompaničenko.

U ovoj hipotezi postoji racionalno zrno, smatra docent katedre za geohemiju geološkog fakulteta MDU Andrej Bičkov. Po njegovim rečima, endogeni, odnosno geološki procesi, povezani s energijom nedara Zemlje mogu da stimulišu nastanak života. Međutim, on smatra da je teško obezbediti čistoću eksperimenta – u bukvalnom smislu ove reči.

- S tačke gledišta geohemije znamo da se život na Zemlji pojavio vrlo rano. Iz ovoga sledi da obavezno mora biti povezan s glavnim endogenim procesima – vulkanizmom i hidrotermama. Ne možemo biti sigurni da u nekoj količini rastvora ili rude nema života, da nema ničega što će se naslediti iz današnjeg života. Zato mi se čini da je pitanje začetka života vrlo teško.

Uzgred rečeno, eksperimenti s imitacijom vodene sredine i atmosfere Zemlje u toku prvih godina njenog postojanja su već vršeni. Kroz metan i druge gasove za koje se pretpostavljalo da su postojali u atmosferi Zemlje propuštano je električno pražnjenje. I nekoliko meseci posle početka eksperimenta tamo se zaista pojavilo nekoliko organskih molekula. Međutim, nisu dobijene nikakve ćelije. Znači, nije bilo ni živog života.