Руски геохемичар жели да васпостави колевку живота

Група руских геохемичара с Далеког истока покушава да удахне живот у неживу материју. Научници желе да васпоставе у лабораторији средину термалних извора полуострва Камчатке, која су по њиховом мишљењу, могла да послуже као колевка живота.
Научници Института за комплексну анализу регионалних проблема Далекоисточног оделења Руске академије наука врше експерименте с органском материјом у раствору на који утичу високе температуре и притисак. Хемијска еволуција не може да пређе у биолошку без одређеног процеса, уверен је аутор програма истраживања Владимир Компаниченко. Другим речима, у одређеној комбинацији температуре и притиска у неживој материји може настати живот. До оваквих закључака научник је дошао после проучавања термофилних бактерија на Камчатки. Сад у лабораторији треба успоставити геотермалну колевку живота.

Стручњаци експеримент далекоисточних геохемичара сматрају занимљивим. То је још један покушај да се објасни зачетак живота на Земљи. Међутим, према резултатима експеримента многи научници се односе скептички. Тешко да ће он омогућити синтетизацију живота, сматра академик-биофизичар Валентин Сапунов.

- Као прво, још увек не знамо шта значи живо. Немамо недвосмислене дефиниције и не схватамо како се десио скок од живог ка неживом. Уз такво одсуство парадигме и теорије експеримент највероватније ни до чега неће довести. Путем случајних комбинација практично није могуће створити структуру као што је ген, као што је ДНК.

Данас има много ученика који сматрају да је живот на Земљу донет из космоса, подсећа Валентин Сапунов. Овакве верзије настанка живота су се, на пример, придржавали шведски научник, добитник Нобелове награде за хемију Сванте Август Арениус и руски оснивач биохемије, аутор учења о ноосфери Владимир Вернадски.

Ипак, многи научници се придржавају друге теорије настанка живота – вулканске. Први пут ју је пре око 40 година изложио руски вулканолог Евгеније Мархињин. А развија је америчка научна група на челу с Русом Евгенијем Куњином из Народног института здравља САД. Они сматрају да су се први живи организми појавили у водама језера, које су топлотом и микроелементима снабдеване из геотермалних извора вулкана.

Научна група под руководством Владимира Компаниченка, очигледно се ослања на хипотезу совјетског биолога Александра Опарина. По овој теорији из 1924. године, живот је настао у такозваној примарној супи. Створен је под утицајем електричног пражњења, високе температуре и космичког зрачења. Претпоставља се да је постојао у водама Земље пре 4 милијарде година. Ова супа живота састојала се од аминокиселина и полипептида. Гејзири Камчатке су слични с оваквом средином, сматра Компаниченко.

У овој хипотези постоји рационално зрно, сматра доцент катедре за геохемију геолошког факултета МДУ Андреј Бичков. По његовим речима, ендогени, односно геолошки процеси, повезани с енергијом недара Земље могу да стимулишу настанак живота. Међутим, он сматра да је тешко обезбедити чистоћу експеримента – у буквалном смислу ове речи.

- С тачке гледишта геохемије знамо да се живот на Земљи појавио врло рано. Из овога следи да обавезно мора бити повезан с главним ендогеним процесима – вулканизмом и хидротермама. Не можемо бити сигурни да у некој количини раствора или руде нема живота, да нема ничега што ће се наследити из данашњег живота. Зато ми се чини да је питање зачетка живота врло тешко.

Узгред речено, експерименти с имитацијом водене средине и атмосфере Земље у току првих година њеног постојања су већ вршени. Кроз метан и друге гасове за које се претпостављало да су постојали у атмосфери Земље пропуштано је електрично пражњење. И неколико месеци после почетка експеримента тамо се заиста појавило неколико органских молекула. Међутим, нису добијене никакве ћелије. Значи, није било ни живог живота.