Priprema se velika izdaja Srbije

 Ruski listovi: (Rossiйskaя gazeta, pon. 5.11.2012., štampano izdanje, strana 4, rubrika „V mire”, tekst pod naslovom„Serbiя gotova otkazatьsя ot prav suverennogo gosudarstva”, autor Aleksandr Samožnev.) Ruska izdanja danas javljaju da su u javnost procurele pojedinosti „platforme za Kosovo” srpske vlade. Ti detalji jasno ukazuju da se radi o „bezuslovnoj kapitulaciji Srbije pred Zapadom”, u suprotnosti sa međunarodnim pravom.

Konkretizuje se da se Beograd sada u potpunosti odrekao rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN kao najviše međunarodno-pravne instance i popustio pod pritiscima SAD i Nemačke da se saglasi sa prijemom „Kosova” u Ujedinjene nacije.

Ruski mediji prenose novi „plan” vlade Srbije po kojem će se Srbija saglasiti sa prijemom Kosova kao suverene države u Ujedinjene nacije. Srbija sama neće priznati nezavisnost Kosova, ali se iz ruskih dioplomatskih krugova čuje da će ovakva kapitulacija Beograda primorati i većinu članica UN koje do sada nisu priznavale Kosovo da preispitaju svoju polčitiku po tom pitanju. Ukazuje se da je Moskva uvek naglašavala da podržava svako rešenje sa kojim se saglasi zvanični Beograd.

Za domaću javnost vlada Srbije ima spreman argumenat da se radi o rešenju kao za „dve nemačke države u vreme hladnog rata”. Očekuje se da će Srbija kao protivuslugu od Zapada dobiti datum za početak pregovora o pristupanju u EU, pri čemu će se jasno definisati da Srbija u EU može ući samo bez dela teritorije kojeg će se de-fakto odreći u saglasnosti sa novom vladinom platformom. Osim toga moguć je i neki vid autonomije za srpsku manjinu na severu Kosova kao suverene države.

Rosijskaja gazeta citira neimenovani izvor iz MID-a Ruske federacije da ruskoj diplomatiji nije uspelo da ubedi srpsku stranu da je za nju najpovoljnije da se kosovski konflikt „zamrzne” na neodređeno vreme i da se Srbija ne saglašava na inicijative iz SAD i EU da se potpuno odrekne svog državnog integriteta i suvereniteta u zamenu za „maglovito obećanje datuma za početak pregovora o prijemu u EU”, podsećajući da Turska status kojem Srbija teži ima već 13, a Makedonija već 7 godina, bez izgleda za prijem u EU u dogledno vreme.

Ruska diplomatija za već gotovo izvestan slučaj da se Beograd saglasi sa prijemom Kosova u Ujedinjene nacije kao punopravne članice priprema alternativni plan, kojim bi se ubrzalo međunarodno priznanje Abhazije i Južne Osetije. Do sada Rusija nije aktivno insistirala na međunarodnom priznanju ovih kavkaskih republika iz obzira prema poziciji Srbije u vezi sa Kosovom, ali kada Srbija dopusti ulazak Kosova u UN to će Rusiju osloboditi moralne obaveze da se uzdržava od kampanje za priznavanje nezavisnosti Abhazije i Južne Osetije. Ministarstvo inostranih poslova Ruske federacije smatra da bi u tom slučaju na rusku inicijativu dvadesetak zemalja moglo u kratkom roku da prizna nezavisnost Južne Osetije i Abhazije. U te zemlje spadaju Belorusija, Jermenija, Kazahstan, Kuba, Ekvador, Zimbabve i još nekoliko južnoameričkih, afričkih i azijskih zemalja, piše Rosijskaja gazeta u komentaru povodom „platforme vlade Srbije za Kosovo”.

Piše: Saša Pjevović

Šta je razlog za opstrukciju?

Jelena Guskova: Nova srbska vlast i Rusija ili šta je razlog za opstrukciju? Da li to srbski političari svesno sabotiraju saradnju sa Rusijom ili se zaista radi o diletantima koji rukovode?

Piše: Jelena Guskova

Ovih dana srbska vlada je obeležila sto dana svog rada. Ukoliko bi se govorilo o vidljivim rezultatima, ministri najčešće govore o dve stvari: zaustavili su bankrot države i počeli borbu sa kriminalom. Pozicija je dovoljno jasno ispoljena još o jednom pitanju: Srbija nikad neće prestati da teži za ulaskom u Evropsku uniju. Svi ostali problemi čekaju da se vođstvo zemlje jasno izrazi. Na primer, Kosovo. Mada su pregovori s Prištinom već počeli a predsednik Tomislav Nikolić izjavio da postoji razrađen plan Beograda i u vezi sa Kosovom i sa pregovorima koji se naziru – taj plan nije niko još video. Predsednik uporno ponavlja da plan predstavlja državnu tajnu. Funkcioneri, novinari i eksperti nastavljaju da gledaju u dlan šta se od toga može očekivati.

Na pitanju međunarodnih odnosa i pozicija Srbije, njeni prioriteti još uvek nisu u centru pažnje vođstva zemlje. Zapadni novinari često Nikolića nazivaju ruskim štićenikom. Kad su me u vezi s tim pitali u Beogradu, uvek sam odgovarala da Rusija, nažalost, nikad nije podržala ni jednog kandidata u Srbiji, a spremna je da sarađuje sa svakim ministrom i predsednikom koga izabere narod. Istina, Moskva je govorila da prethodna vlast nije uvek bila korektna prema Rusiji, te se zato ona sad nada da će sa novom političkom elitom Srbije moći da uspostavi stabilne prijateljske veze.

Nova era Rusije i Srbije?

Glavni temelj na putu građenja takvih odnosa trebalo je da budu posete predsednika Srbije Moskvi i Sočiju, zatim razgovori ministra odbrane Aleksandra Vučića sa Dmitrojem Rogozinom, saopštenje Moskve o izdvajanju milijarde dolara za podršku srbskom budžetu, uz 800 miliona dolara, koje su već odobrene srbskim železnicama. Nikolić je saopštio da je počela „nova era u odnosima Srbije i Rusije“ (1). U jednom intervjuu izrazio je uverenje da će Srbija postati most između EU i Rusije pošto je podvukao da sa Moskvom, koja Beogradu nikad nije postavljala nikakve uslove (2), ima izuzetne odnose. Kakva je perspektiva za stabilnost i čvrstinu takvih odnosa?

Da bi se odgovorilo na to pitanje, samo se treba setiti da Zapadu ne može da se dopadne poboljšanje odnosa među našim dvema zemljama jer je Zapad čitave dve decenije radio na njegovom rušenju. Tako da su u Beogradu počeli da se u posetama smenjuju političari iz Evrope i SAD. Predlažem da se ne gata kako će se razvijati odnosi Beograda i Moskve, već samo da pogledamo nekoliko činjenica koje govore same po sebi:

·     Srbija je podržala sankcije EU protiv Irana, mada je Rusija bila njihov žestok protivnik (3);

·     Srbija je u Generalnoj skupštini UN 8. avgusta glasala za rezoluciju koja je osudila režim sirijskog predsednika Asada, mada su Rusija i Kina glasale protiv te rezolucije (4);

·     Srbija je na zasedanju OEBS osudila Rusiju zbog Pusi Rajot;

·     Nikolić nije mogao da tokom sastanka sa Vladimirom Putinom potpiše Ugovor o isporukama gasa jer je ministarka energetike Zorana Mihajlović, koja je do tada više puta istupala protiv izgradnje Južnog toka kroz Srbiju, zamenila dokumenta završne varijante Ugovora bez znanja predsednika, pokušavajući da iz teksta izbriše Jugorosgaz, koji je jedan od učesnika u projektu (5);

·     Dok Nikolić na sastanku sa Putinom u Sočiju nije potpisao Ugovor o strateškom partnerstvu sa Rusijom, ministar odbrane i prvi zamenik premijera Vučić u Nemačkoj daje izjavu da je „Nemačka – glavni strateški partner Srbije“ (6).

Svakako da postoji želja da se opravda predsednik – hajde, de – nije znao šta su savetnici i ministri činili. Naravno, naprednjaci su mlada stranka, nemaju dovoljno veliki kadrovski potencijal, ali to ne bi trebalo da pravda savetnike koji čine takve greške.

Ruganje Rusiji

Još jedan primer. Savetnik Nikolića profesor Oliver Antić šokirao je i uzdrmao javnost izjavom da bi za Jugoslaviju bilo bolje da je ostala u paktu sa Hitlerom, nego što se borila protiv fašizma (7). I novinari su takođe počeli da menjaju ton, neumesno se dodvoravajući vlastima. Pojavljuju se članci sa nazivima „Rusi gazduju Srbijom“ (8), o ruskim kreditima se podrugljivo piše:„Kad nema kiše – dobar je i grad“ (9).

Na primer, Dragomir Anđelković u magazinu „Pečat“ piše: „Mi, koji smo odsečeni NATO kordonom i od EU i od Rusije, na žalost (…) nismo u sferi (…) njenih životnih interesa“. (10) I sam pravi zaključak: „Rusija danas u našem okruženju ne predstavlja najjači vojno-politički faktor“ i predlaže da se preorijentišemo na evro-atlantski blok, sve dok i u njemu ne dođe do raspada, kao nekad u sovjetskom.

Ruski političari za sada ne reaguju na te činjenice. Ali srpske novinare zanima odgovor na pitanje: „Da li to srbski političari svesno sabotiraju saradnju sa Rusijom ili se zaista radi o diletantima koji rukovode?“

________