Dok se predsednik Srbije Tomislav Nikolić pripremao za susret sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom u Sočiju, na kojem će i zvanično zatražiti hitnu pozajmicu za budžet Srbije od milijardu evra, Vučić je u Nemačkoj već potpisao memorandum kojima se nemačkom koncernu RWE daje posao vredan više od 2 milijarde evra. Da srbska „neozbiljnost“ bude još veća Nikolić u Sočiju nije mogao da sa Putinom potpiše ni predviđeni gasni sporazum jer je ministarka energetike Zorana Mihajlović jednostrano izmenila taj dokument u želji da iz njega istisne „Jugorosgas“ kao partnera „Gasproma“ i „Srbijagasa“. Zli jezici pričaju da je ministarka Mihajlović tvrdi zapadni lobista i da joj bilo kava saradnja sa Rusijom strašno smeta, pa čak i u oblasti gasa koga mi nemamo gde drugo da kupimo osim od Rusije.

ministar energetike Zorana Mihajlović – ako nije mnogo pametna onda jer bar lepa.

Vučić: Nemačka je naš strateški partner

Vučić se 10. sep 2012. sastao sa nemačkim vicekancelarom i ministrom privrede Filipom Reslerom i ukazao na značaj podrške koju Nemačka pruža Srbiji na putu ka Evropskoj uniji. „Srbija je čvrsto opredeljena za unapređenje ekonomske saradnje i posvećena sprovođenju i implementaciji reformi, jačanju pravne države, kao i borbi protiv kriminala i sistemske korupcije" istakao je Vučić.

Predstavnici Elektroprivrede Srbije i nemačkog energetskog koncerna RWE potpisali su Memorandum o razumevanju i saradnji u oblasti energetike, koji podrazumeva da će Nemačka u Srbiji graditi termoelektranu  i hidroelektranu na Moravi. "Ovo je prvi put da iza Memoranduma ne stoji samo Elektroprivreda Srbije, nego Vlada Srbije, što znači da smo mi završili dogovor ko će da gradi Termoelektranu Nikola Tesla 3 i hidroelektranu na Moravi", rekao je Vučić. Ukupna investicija bi trebala da bude oko 2,2 milijarde evra

Energetski sporazum po hitnom postupku
Ministarka energetike Zorana Mihajlović 22. Novembra 2012. saopštila je novinarima da je Vlada Srbije usvojila je nepromenjen tekst energetskog sporazuma sa Italijom i vratila ga u Skupštinu Srbije na usvajanje po hitnom postupku. Inače sporazum Vlada Srbije i Italije sačinjen je u Rimu 25. oktobra 2011. godine. Sporazum predviđa gradnju hidroelektrana na srednjoj Drini, Ibru i nadogradnju kapaciteta hidroelektrane u Bajinoj Bašti. Sporazum nije samo između Srbije i Italije, već se odnosi i na elektrane na srednjoj Drini, a u sporazumu učestvuje i Republika Srbska.

Mihajlovićeva je na Četvrtom naftnom forumu energetske zajednice jugoistočne Evrope u Beogradu izjavila da veruje da će sporazum u narednih 10 do 15 dana biti u skupštinskoj raspravi, a zatim i usvojen. Italijanska vlada obavezuje se da otkupi svu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora u hidroelektranama koje će zajednički graditi EPS i italijanska kompanija "Seći energija". Cijena je 155 evra po megavatu za energiju proizvedenu iz zajedničkih izvora. Ovo je „veliko dostignuće“ ministarkeMihajlović jer je struju u ovom delu Evrope „tako teško prodati“ da se oko nje svi u suštini otimaju.

Vučić potpisao niz sporazuma sa Kanadom

Ovih dana prvi potpredsednik vlade i ministar odbrane Aleksandar Vučić boravio je u trodnevnoj poseti Kanadi i u ime Vlade Srbije potpisao je Sporazum o strateško-ekonomskoj saradnji sa predsednikom kanadske privredne korporacije Markom Vitingamom.

Srbija i Kanada ugovorile su saradnju na polju infrastrukture, energetike, industrije i poljoprivredno-prehrambenog sektora, navedeno je u saopštenju. Aktivnosti predviđene ovim Sporazumom biće realizovane sklapanjem ugovora, programa ili projekata, koje će pripremiti nadležne organizacije, institucije, kao i privredna društva dveju zemalja. Kanadska privredna korporacija saglasna je da, ukoliko se to od nje traži, pruži podršku Vladi Srbije u utvrđivanju mogućih kanadskih izvora finansiranja u cilju podrške realizaciji projekata iz različitih oblasti, rečeno je u saopštenju.

Vučić je razgovarao i sa predstavnicima najznačajnijih kanadskih kompanija u oblasti energetike i rudarstva. "Obećao sam stvaranje sigurnog investicionog ambijenta u Srbiji, kako bismo privukli što veći broj kanadskih investitora i otvorili što veći broj radnih mesta za građane Srbije".

Vučić i Dinkić u Emiratima
Delegacije Vlade Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata razgovarale su u Abu Dabiju o saradnji u oblasti odbrane i unapređenju ekonomskih odnosa dve zemlje, saopštila je pres služba Vlade Srbije. U razgovoru sa šefom države šeikom Muhamedom bin Zajedom el Nahjanom potpredsednik Vlade i ministar odbrane Srbije Aleksandar Vučić i ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić predočili su mogućnosti plasmana srbskog oružja i municije Emiratima, kao i zajedničkih projekata za razvoj i proizvodnju raketnih sistema i supersoničnih trenažnih aviona.

Predstavnici Vlade Srbije su ukazali da Srbija predstavlja dobar ambijent za ulaganja investitora iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, a šeik Muhamed je prihvatio poziv da poseti Srbiju i najavio posetu početkom januara.

"Mislim da imamo dobre vesti za naše ljude u Srbiji, pre svega za našu namensku industriju, očekujemo da to bude finalizovano uskoro. Reč je o nekoliko projekata o kojima smo razgovarali sa šeikom Muhamedom", rekao je Aleksandar Vučić.

Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić izjavio je nakon razgovora sa šeikom Muhamedom bin Zajedom al Nahjanom, da je ta država spremna da uloži nekoliko stotina miliona evra u srpsku poljoprivredu, što će, kako je rekao, biti najveća ulaganja u tu oblast u poslednje vreme. Ono što nije rekao je da je Emiratima ponuđeno stotine hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta koje bi bili prodati Emiratima, odnosno datu u zakup na 99 godina.

Srpske gluposti ili kako ponovo obmanuti Rusiju?

Znači Nemcima, i Italijanima ćemo dati da grade Hidro i termo elektrane, kanađanima da istražuju i eksploatišu rudna bogatstva, Sa Emiratima ćemo da proizvodimo oružje i da im prodamo obradivo zemljište, a Kinezi će nam graditi mostove i autoputeve. Jedino nije jasno šta ćemo to od poslova ponuditi Rusima. Verovatno će Rusija dobiti visoko profitabilni posao branja šljiva, jer ništa drugo više i nemamo šta da ponudimo.

Posmatrajući sve ovo Rusija se spravom pita kakva je ovo „bratska saradnja“ i šta je razlog za ponovnu opstrukciju? Ako dole navedemo za šta je sve nova srbska vlast glasala ili podržala rusko pitanje šta je razlog za ponovnu opstrukciju?, je sasvim na mestu. Da samo taksativno navedemo kako se nova vlast u političkom spektru odnosila prema Rusiji, pa vi zaključak donesite sami:

·     Srbija je sa ostalim članicama EU glasala za uvođenje sankcija Belorusiji iako je znala da je to kao da glasa za uvođenje sankcija Rusiji. U našem MSP kažu bilo je to glasanje po inerciji. Može li Rusija da prizna Kosovo i kaže eh, izvinite bilo je to inerciji zapada.

·     Srbija je podržala sankcije EU protiv Irana, mada je Rusija bila njihov žestok protivnik (3);

·     Srbija je u Generalnoj skupštini UN 8. avgusta glasala za rezoluciju koja je osudila režim sirijskog predsednika Asada, mada su Rusija i Kina glasale protiv te rezolucije (4);

·     Srbija je na zasedanju OEBS osudila Rusiju zbog Pusi Rajot;

·     Nikolić nije mogao da tokom sastanka sa Vladimirom Putinom potpiše Ugovor o isporukama gasa jer je ministarka energetike Zorana Mihajlović, koja je do tada više puta istupala protiv izgradnje Južnog toka kroz Srbiju, zamenila dokumenta završne varijante Ugovora bez znanja predsednika, pokušavajući da iz teksta izbriše Jugorosgaz, koji je jedan od učesnika u projektu (5);

·     Dok Nikolić na sastanku sa Putinom u Sočiju nije potpisao Ugovor o strateškom partnerstvu sa Rusijom, ministar odbrane i prvi zamenik premijera Vučić u Nemačkoj daje izjavu da je „Nemačka – glavni strateški partner Srbije“ (6).

Posle svega gore navedenog pisanje ruskih medija je više nego razumljivo. Jedino što nije razumljivi je ponašanje nove vlasti, ili oni misle da su Rusi budale pa je jedan „bratski“ smešak dovoljan. Braćo Rusi vi samo dajte pare jer nam gori pod nogama, a za ostalo ne brinite.

Prijateljstvo na kredit

Vlada Srbije očekuje da će od Moskve dobiti kredit u ukupnom iznosu od 1 milijarde dolara: 300 miliona dolara do kraja godine za pokrivanje budžetskog deficita i još 700 miliona iduće godine. Ipak, bez obzira na to što Rusija obično rado kreditira svoje partnere, analitičari smatraju da je ova odluka više politička nego ekonomska, jer nije izvesno kako će Srbija vratiti pozajmljeni novac.

Sa susreta predsednika Srbije i Rusije, Tomislava Nikolića i Vladimira Putina u Sočiju 11. septembara 2012. – Tomo hoće li neki poslić da bude i za ruske investitore i graditelje, ili mi treba samo da damo pare.

Srbija očekuje da će do kraja godine od Rusije dobiti kredit u iznosu od 300 miliona dolara. Ovo je saopštio ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Srbije Milan Bačević tokom zasedanja rusko-srpske međuvladine komisije za trgovinsku i ekonomsku saradnju.

„Želeli bi smo da što pre dobijemo finansijsku pomoć od Ruske Federacije. Očekujemo da će nam Rusija do kraja godine dati kredit od 300 miliona dolara“, navodi „Interfaks“ njegove reči.

Taj novac će biti utrošen za „krpljenje rupa“ u budžetu nastalih tokom mandata prethodne vlade. „U takvoj situaciji primorani smo da se obratimo našim partnerima. Bez takve pomoći biće nam teško da prevaziđemo situaciju u kojoj smo se našli“,priznao je Bačević. Srbija se nada da će 2013. od Rusije dobiti pozajmicu od još 700 miliona dolara za izmirenje drugih finansijskih obaveza.

Čvrsta osnova na sedam ultimatuma?

Sporazumi Putina i Nikolića mogu omogućiti Srbiji da stekne čvrst energetski i finansijski oslonac. Stoga je začuđujuća poseta Aleksandra Vučića Nemačkoj i proglašenje Nemačke za strateškog partnera Srbije „bez koga zemlja ne može da opstane“.

Ruski ministar energetike Aleksandar Novak potvrdio je da je srbska strana zatražila da do kraja 2012. dobije pozajmicu od 300 miliona dolara, a 2013. još 700miliona. Po rečima ministra energetike, ministarstvo ekonomije sada razmatra priloženu dokumentaciju, prenosi RIA „Novosti“.

Premijer Srbije Ivica Dačić u oktobru je najavio da će o ruskom zajmu od 1 milijarde dolara lično razgovarati sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i premijerom Dmitrijem Medvedevom. Dačić planira da se sa njima sretne tokom svoje posete Rusiji u decembru 2012.

Srbija još oseća posledice globalne ekonomske krize i trudi se da pomoću novih kredita izađe na kraj sa budžetskim deficitom. Kao što je poznato, Beograd je ranije nameravao da od MMF-a dobije 1 milijardu evra. Početkom novembra Srbija je od kineskih vlasti i kineske Izvozno-uvozne banke zatražila kredit od 1,8milijardi dolara za realizaciju infrastrukturnih projekata, ali da jedan dobar deo ode i u budžet.

Jedino je neizvesno kako će se ti krediti vratiti, jer izvoz iz Srbije sada opada, a industrija radi sve manjim kapacitetom. Imajući to u vidu, pomoć Moskve Beogradu nije ekonomski, nego pre svega politički potez.

Srbija je od Rusije još 2008. godine tražila 1 milijardu dolara, i Rusija je odobrila taj kredit. Sporazum je postignut u oktobru 2009, tokom zvanične posete tadašnjeg predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva Beogradu. Prvu tranšu kredita od200 miliona dolara Srbija je dobila 2010. Preostalih 800 miliona dolara Rusija je želela da uloži u infrastrukturne projekte u Srbiji, ali pod uslovom da Beograd dostavi studiju izvodljivosti. Srbska strana je odugovlačila sa pripremom projektne dokumentacije, tako da je na kraju ostala bez novca.

Sada Srbija ponovo ima šansu da dobije kredit. „Rusija se obično rado odaziva na ovakve zahteve, tim pre što po međunarodnim merilima to nije velika suma“, komentariše Ana Bodrova, analitičar kompanije„Investkafe“. Po njenim rečima, Rusija i Srbija imaju razvijene partnerske odnose u oblasti energetike, pa bi trebalo da kredit bude odobren. „Pa ipak, možda i neće sve ići glatko“,primećuje Bodrova. „S obzirom na trenutnu situaciju u svetu, Moskva se uzdržava od zajmova, jer čuva sredstva za sopstvene potrebe.“

Bodrova podseća da još uvek nije doneta odluka o dodeli kredita Kipru, iako je od zahteva prošlo više od tri meseca. „Dakle, Srbija može računati na pozitivnu odluku, ali će njeno donošenje direktno zavisiti od toga koliko je Rusija u ovom trenutku spremna da se odrekne viška novca“, rezimira Ana Bodrova.

Pored toga, neizvesno je kako će se taj kredit vratiti, jer izvoz iz Srbije sada opada, a industrija radi sve manjim kapacitetom. Imajući to u vidu, pomoć Moskve Beogradu nije ekonomski, nego pre svega politički potez, smatra Aleksej Ribakov, šef analitičkog odeljenja investicione kompanije „Trejd-Portal“.

Međutim,Rusija je spremna i na takav politički korak, uveren je Sergej Kovžarov,finansijski direktor kompanije „AForex“. „To je uobičajeno za rusku spoljnu politiku, tim pre što iznos kredita nije veliki“, kaže on. „Rusija je tradicionalni i pouzdani partner Srbije, kao što je ranije bila partner Jugoslavije, i zato se ne treba čuditi što se srbska vlada u spoljnoj politici ponovo okrenula Rusiji.“

Po rečima Darje Želanove, glavnog analitičara kompanije „Aljpari“, prorusku orijentaciju najavio je sam predsednik Nikolić, koji smatra da je „za Srbiju bolje da postane ruska provincija (gubernija), nego članica Evropske unije“. Pored toga, Rusija je glavni poslovni partner Srbije, dodaje ona. „Ako uzmemo u obzir ozbiljne poslovne interese ruske strane na teritoriji Srbije, pre svega projekte Gasproma vezane za izgradnju gasovoda ‘Južni tok’, Zberbanke i drugih kompanija, Rusija najverovatnije neće odbiti da pruži pomoć“, zaključuje analitičar.

Status projekta „Južni tok“ na teritoriji Srbije predstavnici obe strane razmatrali su i na zasedanju međuvladine komisije. Bačević je izjavio da u decembru srbski deo gasovoda može dobiti status projekta od nacionalnog značaja. Ovakav status pruža mogućnost da se znatno ubrzaju administrativne procedure koje je neophodno obaviti pre početka projekta. Bugarska i Mađarska su već ranije „Južnom toku“ dodelile ovakav status.

Investicije u izgradnju srbskog dela „Južnog toka“ iznose 1,7 milijardi evra, a njegov kapacitet je 40milijardi kubnih metara gasa. Pored toga, njegovim puštanjem u rad Srbija će moći da dobije još dodatnih 5 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Početak izgradnje planiran je za decembar 2012. godine. Morski deo gasovoda „Južni tok“ ići će po dnu Crnog mora, od ruskog grada Anape kroz isključivu ekonomsku zonu Turske do bugarskog grada Varne. Ukupna dužina gasovoda biće oko 900 kilometara, pri čemu će ruski deo biti dug približno 230 kilometara. Predviđena protočna moć morskog dela gasovoda biće 63 milijarde kubnih metara prirodnog gasa godišnje.

Ali bez obzira na pozitivna mišljenja mnogih ruskih analitičara i „Južni tok“ kao veliku investiciju, Rusija je očekivala i značajne poslove u izgradnji hidro i termo elektrana gde su ruske kompanije među najboljima u svetu. Očekivala se i saradnja u vojnoj industriji jer su SSSR i SFRJ nekada na tom polju imali odličnu saradnju. Ima prostora i u ostalim granama mašinske i elektro industrije, ali Srbija osim labavih obećanja nije pokazala ozbiljniju spremnost da uđe u čvršće saradnju sa ruskim kompanijama.

Pa kad sve sumiramo privredno i političko delovanje novih vlasti u Srbiji, stiče se utisak kao da nisu ispunili ruska očekivanja, pa se možda i ta obećana milijarda pomoći sad malo drugačije procenjuje. Jesmo mi braća, ali kao da ovaj „mlađi brat“ još uvek previše gleda na onu zapadnu stranu, a starijem se obraća samo kad ostane bez para.