Док се председник Србије Томислав Николић припремао за сусрет са председником Руске Федерације Владимиром Путином у Сочију, на којем ће и званично затражити хитну позајмицу за буџет Србије од милијарду евра, Вучић је у Немачкој већ потписао меморандум којима се немачком концерну РWЕ даје посао вредан више од 2 милијарде евра. Да србска „неозбиљност“ буде још већа Николић у Сочију није могао да са Путином потпише ни предвиђени гасни споразум јер је министарка енергетике Зорана Михајловић једнострано изменила тај документ у жељи да из њега истисне „Југоросгас“ као партнера „Гаспрома“ и „Србијагаса“. Зли језици причају да је министарка Михајловић тврди западни лобиста и да јој било кава сарадња са Русијом страшно смета, па чак и у области гаса кога ми немамо где друго да купимо осим од Русије.

министар енергетике Зорана Михајловић – ако није много паметна онда јер бар лепа.

Вучић: Немачка је наш стратешки партнер

Вучић се 10. сеп 2012. састао са немачким вицеканцеларом и министром привреде Филипом Реслером и указао на значај подршке коју Немачка пружа Србији на путу ка Европској унији. „Србија је чврсто опредељена за унапређење економске сарадње и посвећена спровођењу и имплементацији реформи, јачању правне државе, као и борби против криминала и системске корупције" истакао је Вучић.

Представници Електропривреде Србије и немачког енергетског концерна РWЕ потписали су Меморандум о разумевању и сарадњи у области енергетике, који подразумева да ће Немачка у Србији градити термоелектрану  и хидроелектрану на Морави. "Ово је први пут да иза Меморандума не стоји само Електропривреда Србије, него Влада Србије, што значи да смо ми завршили договор ко ће да гради Термоелектрану Никола Тесла 3 и хидроелектрану на Морави", рекао је Вучић. Укупна инвестиција би требала да буде око 2,2 милијарде евра

Енергетски споразум по хитном поступку
Министарка енергетике Зорана Михајловић 22. Новембра 2012. саопштила је новинарима да је Влада Србије усвојила је непромењен текст енергетског споразума са Италијом и вратила га у Скупштину Србије на усвајање по хитном поступку. Иначе споразум Влада Србије и Италије сачињен је у Риму 25. октобра 2011. године. Споразум предвиђа градњу хидроелектрана на средњој Дрини, Ибру и надоградњу капацитета хидроелектране у Бајиној Башти. Споразум није само између Србије и Италије, већ се односи и на електране на средњој Дрини, а у споразуму учествује и Република Србска.

Михајловићева је на Четвртом нафтном форуму енергетске заједнице југоисточне Европе у Београду изјавила да верује да ће споразум у наредних 10 до 15 дана бити у скупштинској расправи, а затим и усвојен. Италијанска влада обавезује се да откупи сву енергију произведену из обновљивих извора у хидроелектранама које ће заједнички градити ЕПС и италијанска компанија "Сећи енергија". Цена је 155 евра по мегавату за енергију произведену из заједничких извора. Ово је „велико достигнуће“ министаркеМихајловић јер је струју у овом делу Европе „тако тешко продати“ да се око ње сви у суштини отимају.

Вучић потписао низ споразума са Канадом

Ових дана први потпредседник владе и министар одбране Александар Вучић боравио је у тродневној посети Канади и у име Владе Србије потписао је Споразум о стратешко-економској сарадњи са председником канадске привредне корпорације Марком Витингамом.

Србија и Канада уговориле су сарадњу на пољу инфраструктуре, енергетике, индустрије и пољопривредно-прехрамбеног сектора, наведено је у саопштењу. Активности предвиђене овим Споразумом биће реализоване склапањем уговора, програма или пројеката, које ће припремити надлежне организације, институције, као и привредна друштва двеју земаља. Канадска привредна корпорација сагласна је да, уколико се то од ње тражи, пружи подршку Влади Србије у утврђивању могућих канадских извора финансирања у циљу подршке реализацији пројеката из различитих области, речено је у саопштењу.

Вучић је разговарао и са представницима најзначајнијих канадских компанија у области енергетике и рударства. "Обећао сам стварање сигурног инвестиционог амбијента у Србији, како бисмо привукли што већи број канадских инвеститора и отворили што већи број радних места за грађане Србије".

Вучић и Динкић у Емиратима
Делегације Владе Србије и Уједињених Арапских Емирата разговарале су у Абу Дабију о сарадњи у области одбране и унапређењу економских односа две земље, саопштила је прес служба Владе Србије. У разговору са шефом државе шеиком Мухамедом бин Заједом ел Нахјаном потпредседник Владе и министар одбране Србије Александар Вучић и министар финансија и привреде Млађан Динкић предочили су могућности пласмана србског оружја и муниције Емиратима, као и заједничких пројеката за развој и производњу ракетних система и суперсоничних тренажних авиона.

Представници Владе Србије су указали да Србија представља добар амбијент за улагања инвеститора из Уједињених Арапских Емирата, а шеик Мухамед је прихватио позив да посети Србију и најавио посету почетком јануара.

"Мислим да имамо добре вести за наше људе у Србији, пре свега за нашу наменску индустрију, очекујемо да то буде финализовано ускоро. Реч је о неколико пројеката о којима смо разговарали са шеиком Мухамедом", рекао је Александар Вучић.

Министар финансија и привреде Млађан Динкић изјавио је након разговора са шеиком Мухамедом бин Заједом ал Нахјаном, да је та држава спремна да уложи неколико стотина милиона евра у српску пољопривреду, што ће, како је рекао, бити највећа улагања у ту област у последње време. Оно што није рекао је да је Емиратима понуђено стотине хиљада хектара пољопривредног земљишта које би били продати Емиратима, односно дату у закуп на 99 година.

Српске глупости или како поново обманути Русију?

Значи Немцима, и Италијанима ћемо дати да граде Хидро и термо електране, канађанима да истражују и експлоатишу рудна богатства, Са Емиратима ћемо да производимо оружје и да им продамо обрадиво земљиште, а Кинези ће нам градити мостове и аутопутеве. Једино није јасно шта ћемо то од послова понудити Русима. Вероватно ће Русија добити високо профитабилни посао брања шљива, јер ништа друго више и немамо шта да понудимо.

Посматрајући све ово Русија се справом пита каква је ово „братска сарадња“ и шта је разлог за поновну опструкцију? Ако доле наведемо за шта је све нова србска власт гласала или подржала руско питање шта је разлог за поновну опструкцију?, је сасвим на месту. Да само таксативно наведемо како се нова власт у политичком спектру односила према Русији, па ви закључак донесите сами:

·     Србија је са осталим чланицама ЕУ гласала за увођење санкција Белорусији иако је знала да је то као да гласа за увођење санкција Русији. У нашем МСП кажу било је то гласање по инерцији. Може ли Русија да призна Косово и каже ех, извините било је то инерцији запада.

·     Србија је подржала санкције ЕУ против Ирана, мада је Русија била њихов жесток противник (3);

·     Србија је у Генералној скупштини УН 8. августа гласала за резолуцију која је осудила режим сиријског председника Асада, мада су Русија и Кина гласале против те резолуције (4);

·     Србија је на заседању ОЕБС осудила Русију због Пуси Рајот;

·     Николић није могао да током састанка са Владимиром Путином потпише Уговор о испорукама гаса јер је министарка енергетике Зорана Михајловић, која је до тада више пута иступала против изградње Јужног тока кроз Србију, заменила документа завршне варијанте Уговора без знања председника, покушавајући да из текста избрише Југоросгаз, који је један од учесника у пројекту (5);

·     Док Николић на састанку са Путином у Сочију није потписао Уговор о стратешком партнерству са Русијом, министар одбране и први заменик премијера Вучић у Немачкој даје изјаву да је „Немачка – главни стратешки партнер Србије“ (6).

После свега горе наведеног писање руских медија је више него разумљиво. Једино што није разумљиви је понашање нове власти, или они мисле да су Руси будале па је један „братски“ смешак довољан. Браћо Руси ви само дајте паре јер нам гори под ногама, а за остало не брините.

Пријатељство на кредит

Влада Србије очекује да ће од Москве добити кредит у укупном износу од 1 милијарде долара: 300 милиона долара до краја године за покривање буџетског дефицита и још 700 милиона идуће године. Ипак, без обзира на то што Русија обично радо кредитира своје партнере, аналитичари сматрају да је ова одлука више политичка него економска, јер није извесно како ће Србија вратити позајмљени новац.

Са сусрета председника Србије и Русије, Томислава Николића и Владимира Путина у Сочију 11. септембара 2012. – Томо хоће ли неки послић да буде и за руске инвеститоре и градитеље, или ми треба само да дамо паре.

Србија очекује да ће до краја године од Русије добити кредит у износу од 300 милиона долара. Ово је саопштио министар природних ресурса, рударства и просторног планирања Србије Милан Бачевић током заседања руско-српске међувладине комисије за трговинску и економску сарадњу.

„Желели би смо да што пре добијемо финансијску помоћ од Руске Федерације. Очекујемо да ће нам Русија до краја године дати кредит од 300 милиона долара“, наводи „Интерфакс“ његове речи.

Тај новац ће бити утрошен за „крпљење рупа“ у буџету насталих током мандата претходне владе. „У таквој ситуацији приморани смо да се обратимо нашим партнерима. Без такве помоћи биће нам тешко да превазиђемо ситуацију у којој смо се нашли“,признао је Бачевић. Србија се нада да ће 2013. од Русије добити позајмицу од још 700 милиона долара за измирење других финансијских обавеза.

Чврста основа на седам ултиматума?

Споразуми Путина и Николића могу омогућити Србији да стекне чврст енергетски и финансијски ослонац. Стога је зачуђујућа посета Александра Вучића Немачкој и проглашење Немачке за стратешког партнера Србије „без кога земља не може да опстане“.

Руски министар енергетике Александар Новак потврдио је да је србска страна затражила да до краја 2012. добије позајмицу од 300 милиона долара, а 2013. још 700милиона. По речима министра енергетике, министарство економије сада разматра приложену документацију, преноси РИА „Новости“.

Премијер Србије Ивица Дачић у октобру је најавио да ће о руском зајму од 1 милијарде долара лично разговарати са председником Русије Владимиром Путином и премијером Дмитријем Медведевом. Дачић планира да се са њима сретне током своје посете Русији у децембру 2012.

Србија још осећа последице глобалне економске кризе и труди се да помоћу нових кредита изађе на крај са буџетским дефицитом. Као што је познато, Београд је раније намеравао да од ММФ-а добије 1 милијарду евра. Почетком новембра Србија је од кинеских власти и кинеске Извозно-увозне банке затражила кредит од 1,8милијарди долара за реализацију инфраструктурних пројеката, али да један добар део оде и у буџет.

Једино је неизвесно како ће се ти кредити вратити, јер извоз из Србије сада опада, а индустрија ради све мањим капацитетом. Имајући то у виду, помоћ Москве Београду није економски, него пре свега политички потез.

Србија је од Русије још 2008. године тражила 1 милијарду долара, и Русија је одобрила тај кредит. Споразум је постигнут у октобру 2009, током званичне посете тадашњег председника Русије Дмитрија Медведева Београду. Прву траншу кредита од200 милиона долара Србија је добила 2010. Преосталих 800 милиона долара Русија је желела да уложи у инфраструктурне пројекте у Србији, али под условом да Београд достави студију изводљивости. Србска страна је одуговлачила са припремом пројектне документације, тако да је на крају остала без новца.

Сада Србија поново има шансу да добије кредит. „Русија се обично радо одазива на овакве захтеве, тим пре што по међународним мерилима то није велика сума“, коментарише Ана Бодрова, аналитичар компаније„Инвесткафе“. По њеним речима, Русија и Србија имају развијене партнерске односе у области енергетике, па би требало да кредит буде одобрен. „Па ипак, можда и неће све ићи глатко“,примећује Бодрова. „С обзиром на тренутну ситуацију у свету, Москва се уздржава од зајмова, јер чува средства за сопствене потребе.“

Бодрова подсећа да још увек није донета одлука о додели кредита Кипру, иако је од захтева прошло више од три месеца. „Дакле, Србија може рачунати на позитивну одлуку, али ће њено доношење директно зависити од тога колико је Русија у овом тренутку спремна да се одрекне вишка новца“, резимира Ана Бодрова.

Поред тога, неизвесно је како ће се тај кредит вратити, јер извоз из Србије сада опада, а индустрија ради све мањим капацитетом. Имајући то у виду, помоћ Москве Београду није економски, него пре свега политички потез, сматра Алексеј Рибаков, шеф аналитичког одељења инвестиционе компаније „Трејд-Портал“.

Међутим,Русија је спремна и на такав политички корак, уверен је Сергеј Ковжаров,финансијски директор компаније „АФореx“. „То је уобичајено за руску спољну политику, тим пре што износ кредита није велики“, каже он. „Русија је традиционални и поуздани партнер Србије, као што је раније била партнер Југославије, и зато се не треба чудити што се србска влада у спољној политици поново окренула Русији.“

По речима Дарје Желанове, главног аналитичара компаније „Аљпари“, проруску оријентацију најавио је сам председник Николић, који сматра да је „за Србију боље да постане руска провинција (губернија), него чланица Европске уније“. Поред тога, Русија је главни пословни партнер Србије, додаје она. „Ако узмемо у обзир озбиљне пословне интересе руске стране на територији Србије, пре свега пројекте Гаспрома везане за изградњу гасовода ‘Јужни ток’, Збербанке и других компанија, Русија највероватније неће одбити да пружи помоћ“, закључује аналитичар.

Статус пројекта „Јужни ток“ на територији Србије представници обе стране разматрали су и на заседању међувладине комисије. Бачевић је изјавио да у децембру србски део гасовода може добити статус пројекта од националног значаја. Овакав статус пружа могућност да се знатно убрзају административне процедуре које је неопходно обавити пре почетка пројекта. Бугарска и Мађарска су већ раније „Јужном току“ доделиле овакав статус.

Инвестиције у изградњу србског дела „Јужног тока“ износе 1,7 милијарди евра, а његов капацитет је 40милијарди кубних метара гаса. Поред тога, његовим пуштањем у рад Србија ће моћи да добије још додатних 5 милијарди кубних метара гаса годишње. Почетак изградње планиран је за децембар 2012. године. Морски део гасовода „Јужни ток“ ићи ће по дну Црног мора, од руског града Анапе кроз искључиву економску зону Турске до бугарског града Варне. Укупна дужина гасовода биће око 900 километара, при чему ће руски део бити дуг приближно 230 километара. Предвиђена проточна моћ морског дела гасовода биће 63 милијарде кубних метара природног гаса годишње.

Али без обзира на позитивна мишљења многих руских аналитичара и „Јужни ток“ као велику инвестицију, Русија је очекивала и значајне послове у изградњи хидро и термо електрана где су руске компаније међу најбољима у свету. Очекивала се и сарадња у војној индустрији јер су СССР и СФРЈ некада на том пољу имали одличну сарадњу. Има простора и у осталим гранама машинске и електро индустрије, али Србија осим лабавих обећања није показала озбиљнију спремност да уђе у чвршће сарадњу са руским компанијама.

Па кад све сумирамо привредно и политичко деловање нових власти у Србији, стиче се утисак као да нису испунили руска очекивања, па се можда и та обећана милијарда помоћи сад мало другачије процењује. Јесмо ми браћа, али као да овај „млађи брат“ још увек превише гледа на ону западну страну, а старијем се обраћа само кад остане без пара.