Припрема се велика издаја Србије

 Руски листови: (Российская газета, пон. 5.11.2012., штампано издање, страна 4, рубрика „В мире”, текст под насловом„Сербия готова отказаться от прав суверенного государства”, аутор Александр Саможнев.) Руска издања данас јављају да су у јавност процуреле појединости „платформе за Косово” српске владе. Ти детаљи јасно указују да се ради о „безусловној капитулацији Србије пред Западом”, у супротности са међународним правом.

Конкретизује се да се Београд сада у потпуности одрекао резолуције 1244 Савета безбедности УН као највише међународно-правне инстанце и попустио под притисцима САД и Немачке да се сагласи са пријемом „Косова” у Уједињене нације.

Руски медији преносе нови „план” владе Србије по којем ће се Србија сагласити са пријемом Косова као суверене државе у Уједињене нације. Србија сама неће признати независност Косова, али се из руских диопломатских кругова чује да ће оваква капитулација Београда приморати и већину чланица УН које до сада нису признавале Косово да преиспитају своју полчитику по том питању. Указује се да је Москва увек наглашавала да подржава свако решење са којим се сагласи званични Београд.

За домаћу јавност влада Србије има спреман аргуменат да се ради о решењу као за „две немачке државе у време хладног рата”. Очекује се да ће Србија као противуслугу од Запада добити датум за почетак преговора о приступању у ЕУ, при чему ће се јасно дефинисати да Србија у ЕУ може ући само без дела територије којег ће се де-факто одрећи у сагласности са новом владином платформом. Осим тога могућ је и неки вид аутономије за српску мањину на северу Косова као суверене државе.

Росијскаја газета цитира неименовани извор из МИД-а Руске федерације да руској дипломатији није успело да убеди српску страну да је за њу најповољније да се косовски конфликт „замрзне” на неодређено време и да се Србија не саглашава на иницијативе из САД и ЕУ да се потпуно одрекне свог државног интегритета и суверенитета у замену за „магловито обећање датума за почетак преговора о пријему у ЕУ”, подсећајући да Турска статус којем Србија тежи има већ 13, а Македонија већ 7 година, без изгледа за пријем у ЕУ у догледно време.

Руска дипломатија за већ готово известан случај да се Београд сагласи са пријемом Косова у Уједињене нације као пуноправне чланице припрема алтернативни план, којим би се убрзало међународно признање Абхазије и Јужне Осетије. До сада Русија није активно инсистирала на међународном признању ових кавкаских република из обзира према позицији Србије у вези са Косовом, али када Србија допусти улазак Косова у УН то ће Русију ослободити моралне обавезе да се уздржава од кампање за признавање независности Абхазије и Јужне Осетије. Министарство иностраних послова Руске федерације сматра да би у том случају на руску иницијативу двадесетак земаља могло у кратком року да призна независност Јужне Осетије и Абхазије. У те земље спадају Белорусија, Јерменија, Казахстан, Куба, Еквадор, Зимбабве и још неколико јужноамеричких, афричких и азијских земаља, пише Росијскаја газета у коментару поводом „платформе владе Србије за Косово”.

Пише: Саша Пјевовић

Шта је разлог за опструкцију?

Јелена Гускова: Нова србска власт и Русија или шта је разлог за опструкцију? Да ли то србски политичари свесно саботирају сарадњу са Русијом или се заиста ради о дилетантима који руководе?

Пише: Јелена Гускова

Ових дана србска влада је обележила сто дана свог рада. Уколико би се говорило о видљивим резултатима, министри најчешће говоре о две ствари: зауставили су банкрот државе и почели борбу са криминалом. Позиција је довољно јасно испољена још о једном питању: Србија никад неће престати да тежи за уласком у Европску унију. Сви остали проблеми чекају да се вођство земље јасно изрази. На пример, Косово. Мада су преговори с Приштином већ почели а председник Томислав Николић изјавио да постоји разрађен план Београда и у вези са Косовом и са преговорима који се назиру – тај план није нико још видео. Председник упорно понавља да план представља државну тајну. Функционери, новинари и експерти настављају да гледају у длан шта се од тога може очекивати.

На питању међународних односа и позиција Србије, њени приоритети још увек нису у центру пажње вођства земље. Западни новинари често Николића називају руским штићеником. Кад су ме у вези с тим питали у Београду, увек сам одговарала да Русија, нажалост, никад није подржала ни једног кандидата у Србији, а спремна је да сарађује са сваким министром и председником кога изабере народ. Истина, Москва је говорила да претходна власт није увек била коректна према Русији, те се зато она сад нада да ће са новом политичком елитом Србије моћи да успостави стабилне пријатељске везе.

Нова ера Русије и Србије?

Главни темељ на путу грађења таквих односа требало је да буду посете председника Србије Москви и Сочију, затим разговори министра одбране Александра Вучића са Дмитројем Рогозином, саопштење Москве о издвајању милијарде долара за подршку србском буџету, уз 800 милиона долара, које су већ одобрене србским железницама. Николић је саопштио да је почела „нова ера у односима Србије и Русије“ (1). У једном интервјуу изразио је уверење да ће Србија постати мост између ЕУ и Русије пошто је подвукао да са Москвом, која Београду никад није постављала никакве услове (2), има изузетне односе. Каква је перспектива за стабилност и чврстину таквих односа?

Да би се одговорило на то питање, само се треба сетити да Западу не може да се допадне побољшање односа међу нашим двема земљама јер је Запад читаве две деценије радио на његовом рушењу. Тако да су у Београду почели да се у посетама смењују политичари из Европе и САД. Предлажем да се не гата како ће се развијати односи Београда и Москве, већ само да погледамо неколико чињеница које говоре саме по себи:

·     Србија је подржала санкције ЕУ против Ирана, мада је Русија била њихов жесток противник (3);

·     Србија је у Генералној скупштини УН 8. августа гласала за резолуцију која је осудила режим сиријског председника Асада, мада су Русија и Кина гласале против те резолуције (4);

·     Србија је на заседању ОЕБС осудила Русију због Пуси Рајот;

·     Николић није могао да током састанка са Владимиром Путином потпише Уговор о испорукама гаса јер је министарка енергетике Зорана Михајловић, која је до тада више пута иступала против изградње Јужног тока кроз Србију, заменила документа завршне варијанте Уговора без знања председника, покушавајући да из текста избрише Југоросгаз, који је један од учесника у пројекту (5);

·     Док Николић на састанку са Путином у Сочију није потписао Уговор о стратешком партнерству са Русијом, министар одбране и први заменик премијера Вучић у Немачкој даје изјаву да је „Немачка – главни стратешки партнер Србије“ (6).

Свакако да постоји жеља да се оправда председник – хајде, де – није знао шта су саветници и министри чинили. Наравно, напредњаци су млада странка, немају довољно велики кадровски потенцијал, али то не би требало да правда саветнике који чине такве грешке.

Ругање Русији

Још један пример. Саветник Николића професор Оливер Антић шокирао је и уздрмао јавност изјавом да би за Југославију било боље да је остала у пакту са Хитлером, него што се борила против фашизма (7). И новинари су такође почели да мењају тон, неумесно се додворавајући властима. Појављују се чланци са називима „Руси газдују Србијом“ (8), о руским кредитима се подругљиво пише:„Кад нема кише – добар је и град“ (9).

На пример, Драгомир Анђелковић у магазину „Печат“ пише: „Ми, који смо одсечени НАТО кордоном и од ЕУ и од Русије, на жалост (…) нисмо у сфери (…) њених животних интереса“. (10) И сам прави закључак: „Русија данас у нашем окружењу не представља најјачи војно-политички фактор“ и предлаже да се преоријентишемо на евро-атлантски блок, све док и у њему не дође до распада, као некад у совјетском.

Руски политичари за сада не реагују на те чињенице. Али српске новинаре занима одговор на питање: „Да ли то србски политичари свесно саботирају сарадњу са Русијом или се заиста ради о дилетантима који руководе?“

________