Ministar Pučkov o saradnji Ministarstva za vanredne situacije RF i Srbije

 Redakciju „Rosijske gazete“ 29. novembra je posetio Vladimir Pučkov, ministar RF za pitanja civilne zaštite, vanredne situacije i otklanjanje posledica elementarnih nepogoda (koji je na tom položaju nasledio poznatog Sergeja Šojgua). Ministar Pučkov je specijalno za „Rusku reč“ objasnio kakve projekte njegovo ministarstvo realizuje na teritoriji Srbije i kakve su perspektive i pravci dalje rusko-srpske saradnje.

Ruska reč: Nedavno je ruski spasilački resor zajedno sa kolegama iz Švajcarske potpisao sporazum o razvoju međunarodnog humanitarnog centra u Nišu, koji će obezbeđivati zaštitu stanovništva za vreme prirodnih i tehnogenih katastrofa. Šta možete reći o tom projektu?

Vladimir Pučkov: U Švajcarskoj je održan čitav niz ozbiljnih susreta i potpisani su važni dokumenti o perspektivama angažovanja Ministarstva za vanredne situacije Rusije. Za razvoj saradnje posebno je značajan prvi dokument koji smo potpisali. Mi odavno i vrlo produktivno radimo sa Švajcarskom agencijom za razvoj i saradnju (SDC). Zajedno sa njima smo sprovodili humanitarne akcije na Severnom Kavkazu i realizovali čitav kompleks aktivnosti usmerenih na stabilizaciju sistema od vitalnog značaja za život i zdravlje ljudi na Balkanu i u drugim regionima.

Sada smo potpisali niz sporazuma koji otvaraju potpuno novu stranicu našeg zajedničkog rada, kako po pitanju realizacije opštih humanitarnih projekata u različitim delovima sveta, tako i u pogledu rešavanja konkretnih zadataka. Među tim zadacima je i razvoj Rusko-srbskog humanitarnog centra.

Taj centar je zvanično otvoren 25. aprila. On poseduje odgovarajuće materijalno-tehničke resurse, u njemu rade profesionalni vatrogasci, spasioci, mineri i drugi stručnjaci. U slučaju realne opasnosti od kataklizme ta grupa može da se proširuje. To se već dogodilo ove godine, kada smo u dogovoru sa premijerom Ivicom Dačićem poslali srbskim kolegama dodatne letelice kao pomoć u gašenju požara.

Centar ima i svoj sopstveni avio-park. Trenutno ga čine avion Il-72, dva aviona-amfibije Be-200 i helikopter Ka-32. Uz pomoć ovih letelica smo zaštitili od plamena nekoliko naselja u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Pored toga što je gasila požare, avijacija ruskog Ministarstva za vanredne situacije je iz vazduha registrovala žarišta požara i te podatke javljala srbskoj strani, koja je, polazeći od tih podataka, odlučivala koliko tehnike će uputiti na konkretna odredišta. Sa srbskim vlastima smo uspostavili efikasnu saradnju.

R.R.: Šta možete reći o humanitarnom projektu razminiranja u Srbiji, koji je ove godine priveden kraju? Postoje li planovi za dalju saradnju?

V.P.: Sledeće godine ruski stručnjaci ponovo treba da uzmu učešće u humanitarnoj operaciji uklanjanja mina. To će biti druga faza projekta. Centar za razminiranje Republike Srbije i Ministarstvo za vanredne situacije Rusije već su potpisali memorandum o nastavku saradnje. Prva faza je započela još 2008. i privedena je kraju 5. septembra ove godine, a sada razmatramo pitanje ukazivanja pomoći srbskoj strani u toku naredne tri godine.

Radovi prve faze počeli su čišćenjem teritorije aerodroma u Nišu, i tada je ukupna površina razminiranja iznosila 727 hiljada kvadratnih metara. Dalji rad odreda je organizovan na teritoriji Paraćina, gde su ruski mineri učestvovali u uklanjanju posledica požara u skladištu municije srbskog Ministarstva odbrane. Njihov rad je bio otežan zbog toga što je udarni talas, izazvan požarom, zahvatio teritoriju u krugu od 7 km. Međutim, i pored teških uslova radovi su završeni u roku.

Srbska strana je visoko ocenila rad naših stručnjaka. Zaista imamo razloga da se ponosimo postignutim rezultatima. Ne samo da nismo imali gubitaka, nego čak nije bilo nijedne neplanirane eksplozije municije, što je za ovakvu vrstu radova velika retkost u svetu.

Uklanjanje mina je bilo napeto i veoma složeno. Ali bukvalno od prvog dana rada ruski mineri su osetili vrlo prijatnu i prijateljsku atmosferu. Ruski i srbski stručnjaci su imali isto radno vreme, podržavali su jedni druge i zajedno se odmarali posle rada. Svakako je druženju doprinela bliskost jezika i kulture ruskog i srbskog naroda.

R.R.: Zašto je potrebno da Rusija upućuje svoje spasioce u druge zemlje, kada se dešava da je i njoj samoj potrebna pomoć? Šta se time postiže?

V.P.: To je humanitarna pomoć. Kataklizme ne poznaju granice. Rusija pomaže stranim zemljama, a kada neka elementarna katastrofa zadesi nas, onda i drugi pomažu nama. Setimo se letnjih požara 2010. Stotine stranaca su nam pomagale. I ne treba zaboravljati koliko se građana Rusije u ovom trenutku nalazi u inostranstvu. Evakuacija građana iz inostranstva je posebna tema, ali svaki građanin Ruske Federacije, kada odlazi u inostranstvo, treba da bude siguran da je i tamo pod zaštitom Ministarstva za vanredne situacije.

Što se tiče konkretno Rusko-srbskog centra, on je svedočanstvo prijateljstva naših naroda i spremnosti da jedni drugima pomognemo, između ostalog i u otklanjanju posledica različitih vanrednih situacija.