Министар Пучков о сарадњи Министарства за ванредне ситуације РФ и Србије

 Редакцију „Росијске газете“ 29. новембра је посетио Владимир Пучков, министар РФ за питања цивилне заштите, ванредне ситуације и отклањање последица елементарних непогода (који је на том положају наследио познатог Сергеја Шојгуа). Министар Пучков је специјално за „Руску реч“ објаснио какве пројекте његово министарство реализује на територији Србије и какве су перспективе и правци даље руско-српске сарадње.

Руска реч: Недавно је руски спасилачки ресор заједно са колегама из Швајцарске потписао споразум о развоју међународног хуманитарног центра у Нишу, који ће обезбеђивати заштиту становништва за време природних и техногених катастрофа. Шта можете рећи о том пројекту?

Владимир Пучков: У Швајцарској је одржан читав низ озбиљних сусрета и потписани су важни документи о перспективама ангажовања Министарства за ванредне ситуације Русије. За развој сарадње посебно је значајан први документ који смо потписали. Ми одавно и врло продуктивно радимо са Швајцарском агенцијом за развој и сарадњу (SDC). Заједно са њима смо спроводили хуманитарне акције на Северном Кавказу и реализовали читав комплекс активности усмерених на стабилизацију система од виталног значаја за живот и здравље људи на Балкану и у другим регионима.

Сада смо потписали низ споразума који отварају потпуно нову страницу нашег заједничког рада, како по питању реализације општих хуманитарних пројеката у различитим деловима света, тако и у погледу решавања конкретних задатака. Међу тим задацима је и развој Руско-србског хуманитарног центра.

Тај центар је званично отворен 25. априла. Он поседује одговарајуће материјално-техничке ресурсе, у њему раде професионални ватрогасци, спасиоци, минери и други стручњаци. У случају реалне опасности од катаклизме та група може да се проширује. То се већ догодило ове године, када смо у договору са премијером Ивицом Дачићем послали србским колегама додатне летелице као помоћ у гашењу пожара.

Центар има и свој сопствени авио-парк. Тренутно га чине авион Ил-72, два авиона-амфибије Бе-200 и хеликоптер Ка-32. Уз помоћ ових летелица смо заштитили од пламена неколико насеља у Србији и Босни и Херцеговини. Поред тога што је гасила пожаре, авијација руског Министарства за ванредне ситуације је из ваздуха регистровала жаришта пожара и те податке јављала србској страни, која је, полазећи од тих података, одлучивала колико технике ће упутити на конкретна одредишта. Са србским властима смо успоставили ефикасну сарадњу.

Р.Р.: Шта можете рећи о хуманитарном пројекту разминирања у Србији, који је ове године приведен крају? Постоје ли планови за даљу сарадњу?

В.П.: Следеће године руски стручњаци поново треба да узму учешће у хуманитарној операцији уклањања мина. То ће бити друга фаза пројекта. Центар за разминирање Републике Србије и Министарство за ванредне ситуације Русије већ су потписали меморандум о наставку сарадње. Прва фаза је започела још 2008. и приведена је крају 5. септембра ове године, а сада разматрамо питање указивања помоћи србској страни у току наредне три године.

Радови прве фазе почели су чишћењем територије аеродрома у Нишу, и тада је укупна површина разминирања износила 727 хиљада квадратних метара. Даљи рад одреда је организован на територији Параћина, где су руски минери учествовали у уклањању последица пожара у складишту муниције србског Министарства одбране. Њихов рад је био отежан због тога што је ударни талас, изазван пожаром, захватио територију у кругу од 7 km. Међутим, и поред тешких услова радови су завршени у року.

Србска страна је високо оценила рад наших стручњака. Заиста имамо разлога да се поносимо постигнутим резултатима. Не само да нисмо имали губитака, него чак није било ниједне непланиране експлозије муниције, што је за овакву врсту радова велика реткост у свету.

Уклањање мина је било напето и веома сложено. Али буквално од првог дана рада руски минери су осетили врло пријатну и пријатељску атмосферу. Руски и србски стручњаци су имали исто радно време, подржавали су једни друге и заједно се одмарали после рада. Свакако је дружењу допринела блискост језика и културе руског и србског народа.

Р.Р.: Зашто је потребно да Русија упућује своје спасиоце у друге земље, када се дешава да је и њој самој потребна помоћ? Шта се тиме постиже?

В.П.: То је хуманитарна помоћ. Катаклизме не познају границе. Русија помаже страним земљама, а када нека елементарна катастрофа задеси нас, онда и други помажу нама. Сетимо се летњих пожара 2010. Стотине странаца су нам помагале. И не треба заборављати колико се грађана Русије у овом тренутку налази у иностранству. Евакуација грађана из иностранства је посебна тема, али сваки грађанин Руске Федерације, када одлази у иностранство, треба да буде сигуран да је и тамо под заштитом Министарства за ванредне ситуације.

Што се тиче конкретно Руско-србског центра, он је сведочанство пријатељства наших народа и спремности да једни другима помогнемо, између осталог и у отклањању последица различитих ванредних ситуација.