SEKSUALNOST I TRANSCENDETALNOST U KIJEVU

 Neki izveštači sa ove postavke otvorene ovih dana, u svojim osvrtima su smatrali za potrebno da uspostave „vruću video  asocijativnosti„ sa  golišavim slikama  nakinđurenih svetskih turista koji po Rimu  tragaju za  uzbudljivim umetničlkim  tragovima  erotskog nadahnuća. Ako u večnom gradu  nekoj belosvteskoj skupini  turista u trenucima zamora, doklolice i pomanjkanja  inspiracije, padne na pamet da se Bogu pomole, neprikladnijeg mesta za molitvu neće naći nego što je to  crkva Santa Maria della Vittoria:grupu turista, makar koliko bili nagizdani, što oni po pravili i jesu,u njoj očekuje erotski šok koji bi uzbudio i napaćenog Jova pred smirajem života. Tu erotsku energiju emituje skulptura slavnoig Đanlorenca Berninija  koju svaki  vodič neizostavno uzdiže  do „Orgazma  svete Tereze“. Ničega bogohulnog u „Ekstazi svete Tereze“, razume se, nema, ali osmeh na njenom preosvećenom licu  u našem seksulano obasjanom veku  može izazvati samo pravolinjske asocijacie.

Iskričavi dijalog različitih slikarskih pravaca

Po rečima,Ekharda Šnajdera, kuratora izložbe  koja se pod nazivom “Seksualnost i transcedentnost” održava u Pinchuk Art Centru u Kijevu, ova  postavka “odražava iskričavi dijalog između različitih slikarskih pravaca koji su iznikli na nepreglednom  prostoru između  dve krajnosti: neobuzdane skesulanosti i njene istančane transformacije u transcendentnost“.

Suprostvljanje dva starinska načela:telesnog i duhovnog

Pošto je kustos Nemac, tu se, po svemu sudeći, bez filosofije nije moglo proći. Iz daljih Šnajderovih eksplikacija  može se zaključiti da i jedan i drugi pojam treba shavtiti u starinskom  suprostavljanju dva načela”telesno-duhovno “,na koje treba gledati iz  novog  teorijskog diskursa. Sekslulanost, zajedno sa svim što ona obuhvata i podrazumeva:želju, agresiju,destrukciju,  prema tom tumačenju  leži u osnovi onog senzualnog  iskustva  na kojemu počiva (ili iskazujemo želju  za  tim, što je u ovom slučaju jedno te isto) realni svet. U tom slučaju transcedentnost “ podrazumeva svet s one strane realnosti “. Imajući u vidu da se  sama umetnost  kao takva  sastoji iz protivurečnosti između materije i ideje,predmeta  i slike,života i mašte, po prirodi stvari  dolazi  do raspolućenosti između seksualnosti  i transcendentnosti. Otuda je u svakoj slici na ovoj izložbi sadržan večiti, “iskričavi dijalog “između seksulanog  i tarnscendentnog načela  i u umetnosti, i u folosofiji, a pre svega u životu.

U traganju za provokativnošću

Posetioci izložbe, kako je zamislio kustos Ekhard  Šnajder,trebalo bi da se uvere  da se prvokativnost projekta ne sastoji  u tome što se na publiku  obrušio  ceo “odron “ erotske likovne lave sa onog vulkana na Islandu,koji je proradio u nevreme.  Ni u skulpturi Takasi Murakamija koja predstavlja savremenog Adama i još moderniju Evu  u liku  manekena  supermena koji izbacuju neku veštačku mešavinu sperme i mleka, nije sadržana provokatovnost projekta. Ne tražite sadržaj  provoktaivnosti ni u simulaciji pornogtrafskog videoperformansa Pola  Makaertija, pa sve  i da se zove “Meso mornara”, a baš mu je to naziv,  i nikako drugačije. Ako  nije provokativnost ove postavke sadržana u razvratnim medcinskim sestrama  Ričarda Prinsa i Mauricija Katelana, te rugajućim dobacivanjima koje prema njima lansiraju milicajci  Ilje Čičkana, onda je posetioci stvrano teško mogu dokučiti. Nije ni u njima,kao što je nema ni gejskom kiču Elmgrena i Dragseta. Kad već nije u njima,da  se nije možda provokativnost skrila u razgolćenim “primercima  kao na dlanu “Borisa Mihajlova, ili  se pritajila u otvoreno erotskim, bez obzira na svu apstraktnost,skulpturama i objekatima  Luiz Buržua, Anet Mesaže,Sari Luks  i Metju Barni, da ih  ne nabrajamo, pošto ih i nema više.

Kustosova  likovna teorema koju je trablo dokazati

Osim, naravno, Jana Fabra,pa su posetioci konačno odahanuči nadajući se da se   provokativnost ovog projekta  uselila  baš u  njegove  instalacije sazdane od krhotina nadgrobnih ploča  na kojima  vremena na   ejakulira personal  okupljen u “Fontani mira kao mladi slikar “ koji očito namere nema ine nego da se oglasi kao parodija klasičnom delu Brjusa Naumana  pod nazivom “Pravi umetnik  pomaže svetu otkrivajući mu mistične istine “ili pak “Pravi umetnik-to je zabavna,  svetla Fontana”. Ali, avaj! Ni tu posetilac nije uspeo da “poentira” nalazeći najzad, u poslednjim trenucima pre isteka vremena sa kojim uspeva da kontaktira njegov nervni sitem, provokacionu poruku  koju mu je poštar, to jeste kurator izložbe Nemac Ekhard Šnajder,ostavio u estetsko sanduče emocija. Malodušni posetilac,već skhrah uverenjem da nikad neće uspeti pronaći pravu prvokativnnost zbog koje se kustos Šnajder  odlučio na otvaranje ovog likovnog kampa sekslualno izbeglih i transcendentno privremeno raseljenih slikarskih talenata i  modela,uzgred je svratio do “paviljona “Tina Segala u kojemu on trenira talente  i obožavoce svog performansa,statiste, da se neprekidno ljube, a i grle, sa posldnjom nadom, već uveliko u odlazećem stanju, da će, ko zna,(nikad ne reci nikad), baš tu naći odgonetku svoje zapitanosti. Pošto ni tu  nije zatekao očekivanu provokativnost, posetiocu je ostalo jedino da zključi kako je ona sadržana u nakani kustosa da na ovoj  izložbi-teoremi, učini vidjivim  kako  ni savremnom slikarstvu ne nedostaje sposobnost da tim telesno- seksualnim jezikom govori o transcendetalnom. Što je i trebalo dokazati.

Džef Kunsa kao glavni junak likovnog seksualnog poprišta

Realno bi bilo očekivati, rezonuju posetioci upućeni u tajne tematskog kruga u kome su nastali eksponati sa ove izložbe i po kojima se, kao po svom ateljeu, siguirno kreću njihovi stvoritelji,  da bi za glavne junake ovog likovnog poprišta seksualnih motiva i transcedetanih misli ponornica, mogli biti nominovani pre ostalih  Herosi Sugimoto sa svojim uzvišenim mističnim pejzažima, a ako ne baš on, onda svakako Aniš Kapur,sa plastikom erotskih formi i cvetova koja naginje ka  induističkim predstavama o odnosima  materije i duha, imajući u vidu da se duhovo u savremenoj umetnosti uglavnom traži u ezoteričnim prizorima Istoka. Ali mimo svih oečekvanja znalaca,  galvni junak  “Seksulanosti  i transcendetnosti “  postao je  i ostao Džef Kuns, zato što je kusots Šnajder –baš tako hteo budući da on genijalno razobličuje hladni i mehanički erotizam  koji  se” raskomotio “ u temeljima  savremene  kulture, potrošačkih navika, na primerima najpotrošnije robe –kiča i pornografije.

Separe mini retrospktive američkih skandalista

U okviru ove postavke koja nijednog posetioca ne ostavlja ravndušnim,upriličen je “separe “ sa  mini –retropsketivom američkih skandalista  sa raznim eksponatima počevši od  predmeta iz čuvene serije “ Urađeno na nebesima “ sa slikarom  Džefom Kunsom i njegovom tadašnjom suprugom  Čičolinom  u ulozi pornozvezde,pa sve do poslednjih remek dela kolosalnih zečica i raznobojnih brilijanata načinjenih od nerđajućeg čelika. Ostaje otvoreno pitanje da li može gledalac sledeći kuratorovu  poetiku i estetiku na blistavoj površini izloženih eksponata videti nešto što bi moglo podsećati na transcendetalnost, ili primećuje samo seksuanost kao na “Ekstazi svete Tereze “ u hramu “Santa Maria della Vittoria” u Rimu,pitanje je sad. Možda je baš  zbog  mogućih višesmislenosti odgovora na to pitanje, grupa “AES+F”veoma cinično  demostrirala delovanje grube realnosti na umetnički  čin tako što je unutra Besarabijskog vašara, koji se nalazi pored Pinchuk Art Centra, obesila ogromni ekran sa kadrovima  na kome emituju kadrove iz svog “Pira Trimalhiona”. Tako se iznad glava poniženih i uvređenih smenjuju i vijore  scene slatkog,nerealnog života poput lepršanja zastava  pobede, ako ne baš transcendetalnog načela, ono u krajnjem slučaju -  estetskog.