Pečeneg: novi život sheme Kalašnjikova

Na izložbi Milipol-2013 u Parizu francuska vojska zainteresovala se za ruski mitraljez Pečeneg. Mitraljez je namenjen poražavanju raznih vatrenih, transportnih sredstava i vazdušnih ciljeva. On poseduje poboljšanu koncentrisanost paljbe u odnosu na svoje analoge za više od dva i po puta.

Povećana pouzdanost

Pečeneg spada u klasu mitraljeza koji su namenjeni za pucanje sa ruku, kao i sa stalka. Oružje ovog tipa se pojavilo sredinom 30-ih godina u Nemačkoj. Mitraljez Kalašnjikova (PK, zatim PKM) ušao je u naoružanje SSSR 1961. godine, zatim je postao jedan od najboljih svetskih obrazaca svoje klase, odlikovao se relativno malom težinom, visokom pouzdanošću i vatrenom moći.

Uporedo sa tim nije bio lišen nedostataka zajedničkih za većinu univerzalnih mitraljeza, zahtevao je smenu cevi (neprekidna vatra iz cevi dovodila je do brzog trošenja i pada efikasnosti oružja) i posedovao je relativno malu koncentrisanost paljbe.

Razrada Pečenega je imala za cilj uklanjanje ovih nedostataka. Mitraljez je dobio novu cev sa prinudnim hlađenjem cevi – jednostavnije govoreći, barutni gasovi koji izlaze iz preseka cevi prilikom paljbe stvaraju u prednjem delu futrole efekat pumpe i vuku duž cevi hladan vazduh. To je značajno povećalo životni vek cevi i koncentrisanost paljbe. Maksimalna dužina rafala koji može da se ispali iz Pečenega bez hlađenja iznosi 600 hitaca, a ukupan resurs cevi dostiže 30 000 hitaca.

Ogledna eksploatacija Pečenega u vojsci je započela 2000-ih godina, i korisnici su istakli veliku udobnost novog oružja i njegovu manju težinu čak u poređenju sa ne previše teškim prethodnicima jedinstvenog mitraljeza, preciznost koja je porasla ne samo zbog bolje konstrukcije cevi, već i zbog udobnijeg nišana. Pečeneg sa cevi stavljenom u futrolu nema toplotna kolebanja vazduha pred mušicom koje je ometalo nišanjenje iz PKM.

Izvoz: široke perspektive?

Karijera Pečenega je tek na početku – za sada osim Rusije koristi se u vrlo malom broju zemalja, uglavnom saveznica ODKB. Izložbe slične Milipol-2013 olakšavaju plasman oružja na strana tržišta, posebno kada je već nagomilano nekakvo realno iskustvo bojeve primene. Danas takvo oružje postaje još aktualnije, jer u većem delu razvijenih zemalja poslednji modeli univerzalnih mitraljeza su bili napravljeni pre nekoliko decenija. Ipak konflikti 2000-ih godina pokazali su neophodnost za takvim vidom naoružanja.

U Avganistanu odredi talibana sa PK (PKM) ili njihovim verzijama nesovjetske proizvodnje često su dobijali taktičku prednost nad odredima NATO-a opremljenim lakim mitraljezima sa mecima prelaznim po snazi, zahvaljujući kojima je polazilo za rukom da se izbegnu ozbiljni gubici i da se dobije broj samo na račun mnogo bolje koordinacije i spoljne podrške. Ipak ove prednosti nisu uvek i svuda dostupne i takvo oružje kao Pečeneg će biti traženo u armijama i specijalnim odredima mnogih zemalja – od Istočne Evrope do Latinske Amerike.

Prethodnik Pečenega, mitraljez Kalašnjikov (PK/PKM), korišten je i do sada se koristi u mnogim zemljama. Od Pečenega teško da treba očekivati tako široku geografiju – današnji izvoz streljačkog oružja manje je širok nego u vreme hladnog rata.

Prema mišljenju eksperata, jedna od posledica izlaska Pečenega na tržište može da bude obnova razrada oružja sličnog tipa na Zapadu, kada postane jasno da uzorci napravljeni u vreme hladnog rata ne mogu da konkurišu po taktičko-tehničkim karakteristikama Pečenegu. Sasvim je moguće da interesovanje francuske vojske za novi ruski mitraljez može da se pretvori u skoru proizvodnju oružja slične klase... made in France.

Ilija Kramnik,