Obeležen jubilej „Majstora i Margarite“: osamdesetogodišnjica početka pisanja romana

Jedna od najinteresantnijih  epizoda  u programu Festivala „Najbolji grad na Zemelji„ koji se letos održava u Moskvi je  posvećena  uspomeni na stvaralaštvo Mihaila Bulgakova i obeležena je pod nazivom „Dani velikana„.

Organizatori Festivala su  u svom programu  podsetili na avgust  1934. g.  kad je večni i prelepi  Mihail Afanasijevič Bulgakov  intezivirao rad  nad rukopisom svog epohalnog dela „Majstor i Margareta„ prepisujući  sa ispravkama i dopunama poglavlja romana „Greška profesora Stravinskog„ i „Bela magija i njeno razobličavanje„.

Pošto se festival održava pod otvorenim nebom, pažnja nije posvećena samo  navedenim  poglavljima unetim definitivno u roman pre osamdeset godina,  nego i  događajima iz „Majstora. . . “ koji su se zbivali u Patrijaršijskom parku i drugim lokacijama u Moskvi. Deo ovog programa poprimio je i zabavni karakter kako bi   privukao što veći broj namernih ili slučajnih posetilaca. U tom cilju je upriličena i ekskurzija  po čuvenin lokacijama iz „Majstora. . . “,   na čelu vesele povorke je svirala muzika iz 1930-ih, a bolje nego obično bio je posećen i Dom Bulgakova. Okolo Patrijaršijskog parka   poređali su se ulični slikari i prodavci antikviteta. 

Sledeći savremene moskovske tendencije u organizovanju ovakvih manifestacija, na sceni je bio priređen market jela i pića, koji,  istina, po razmerama nije bio  onakav kao  neki od uobičajenih gastronomskih sajmova koje priređuju gradske turistčke asocijacije. Okolo pruda našlo se mesta i za retro–foto atelje u kome su posetioci mogli da snime razglednicu za uspomenu.

Kako izveštavaju ruski mediji i portali,  ove manifestacije nisu ni po čemu ličile na muzejske  formate zato što su organizatori nastojali da  audiospektakl kao vodič po prvim poglavljima genijalnog romana Mihaila Bulgkakova postane nešto atraktivno,  što publika može doživeti samo jednom u životu. 

I u tome su uspeli.

A Bulgakov je svojim romanom „Majstor i Margarita„ bar toliko zaslužio od čitalačkih pokoljenja „  koja djela sude„.


Branko Rakočević