Обележен јубилеј „Мајстора и Маргарите“: осамдесетогодишњица почетка писања романа

Једна од најинтересантнијих  епизода  у програму Фестивала „Најбољи град на Земељи„ који се летос одржава у Москви је  посвећена  успомени на стваралаштво Михаила Булгакова и обележена је под називом „Дани великана„.

Организатори Фестивала су  у свом програму  подсетили на август  1934. г.  кад је вечни и прелепи  Михаил Афанасијевич Булгаков  интезивирао рад  над рукописом свог епохалног дела „Мајстор и Маргарета„ преписујући  са исправкама и допунама поглавља романа „Грешка професора Стравинског„ и „Бела магија и њено разобличавање„.

Пошто се фестивал одржава под отвореним небом, пажња није посвећена само  наведеним  поглављима унетим дефинитивно у роман пре осамдесет година,  него и  догађајима из „Мајстора. . . “ који су се збивали у Патријаршијском парку и другим локацијама у Москви. Део овог програма попримио је и забавни карактер како би   привукао што већи број намерних или случајних посетилаца. У том циљу је уприличена и екскурзија  по чувенин локацијама из „Мајстора. . . “,   на челу веселе поворке је свирала музика из 1930-их, а боље него обично био је посећен и Дом Булгакова. Около Патријаршијског парка   поређали су се улични сликари и продавци антиквитета. 

Следећи савремене московске тенденције у организовању оваквих манифестација, на сцени је био приређен маркет јела и пића, који,  истина, по размерама није био  онакав као  неки од уобичајених гастрономских сајмова које приређују градске туристчке асоцијације. Около пруда нашло се места и за ретро–фото атеље у коме су посетиоци могли да сниме разгледницу за успомену.

Како извештавају руски медији и портали,  ове манифестације нису ни по чему личиле на музејске  формате зато што су организатори настојали да  аудиоспектакл као водич по првим поглављима генијалног романа Михаила Булгкакова постане нешто атрактивно,  што публика може доживети само једном у животу. 

И у томе су успели.

А Булгаков је својим романом „Мајстор и Маргарита„ бар толико заслужио од читалачких покољења „  која дјела суде„.


Бранко Ракочевић