Putin: „Amerika u Siriju može da uđe samo sa dokazima i dozvolom UN“

Dešavanja u Siriji i oko nje, patnje tamošnjih civila kao i mogućnost da Rusija ovoj zemlji isporuči protivraketne sisteme S-300, pokazali su se kao okosnica intervjua. Komentarišući predočene mu slike žrtava hemijskog napada pristigle iz ratom zahvaćene zemlje, Putin je naglasio da one „zaista deluju stravično”, ali, nažalost, ne daju odgovor na ključno pitanje – ko je to učinio, i zašto? – da li su vinovnici zločina pripadnici regularne sirijske armije ili pobunjenici povezani sa Al Kaidom.

„Administracija Džordža Buša mlađeg na sve načine je ubeđivala svet da Irak poseduje hemijsko oružje. Tadašnji državni sekretar je čak mahao nekom kesicom sa belim prahom tvrdeći da je reč o oružju za masovno uništenje. Ispostavilo se da je sve neistina, pa ipak je na osnovu tog argumenta sprovedena vojna akcija koju danas mnogi u SAD ocenjuju kao – pogrešnu”, rekao je ruski predsednik, podsetivši na sličnu situaciju pred rat u Iraku 2003. „U svakom slučaju, bilo kakva odluka o međunarodnoj intervenciji ne može da se donosi samo na osnovu informacija dobijenih od raznih tajnih službi koje se bave prisluškivanjem tuđih telefonskih razgovora, kao ni, na njima zasnovanim, medijskim spekulacijama.”

Pominjući rad tajnih službi, Putin je izneo mišljenje da su u slučaju odbeglog saradnika CIA Edvarda Snoudena Amerikanci potpuno zakazali.

„Umesto da mu omoguće da se prebaci u zemlju u koju je želeo, pa da potom krenu u akciju njegovog izručenja, oni su mu svojim ishitrenim delovanjem samo stavili na znanje da je u opasnosti”, rekao je Putin potvrdivši da su ruske službe bile u kontaktu sa Snoudenom još dok je ovaj boravio u Hongkongu, ali i da je informaciju da se ovaj nalazi u avionu koji leti za Moskvu dobio tek dva sata pre prispeća Snoudena na moskovski aerodrom „Šeremetjevo”.

U razgovoru sa novinarima Putin je negirao i da su njegovi odnosi sa Obamom narušeni u toj meri da je međusobni razgovor o globalnim problemima nemoguć. Objasnivši da ni Rusi ni Amerikanci nisu birali predsednike da bi se svideli jedan drugome, šef ruske države je potvrdio da postoje trenuci kada se neko od njih dvojice iznervira, da se ne retko spore… „Ljudi smo”, zaključio je, istakavši da se nada da će se on i Obama ipak sresti na marginama samita G-20.

U tom smislu Putin je kvalifikovao i nameru pripadnika LGBT populacije da se u severnoj ruskoj prestonici sretnu sa američkim predsednikom. Objasnivši da u tome nema ničega spornog i da je zakon koji je nedavno izglasala Ruska duma, a koji tretira položaj ove socijalne grupe, usmeren, isključivo, na zabranu propagande homoseksualnosti među maloletnicima.

„Uveravam vas da radim s tim ljudima, ponekad im dodelim nagradu ili orden za njihova dostignuća u različitim oblastima. Imamo potpuno normalne odnose i ne vidim ništa neobično u tome. Kažu da je i Petar Ilič Čajkovski bio homoseksualac. Iskreno, ja ga ne volim zbog toga, već zato što je bio veliki muzičar i svi volimo njegovu muziku. Pa šta?”, rekao je Putin. „U svakom slučaju, nikakve diskriminacije sportista zbog njihove seksualne orijentacije na predstojećoj olimpijadi neće i ne sme biti.”

Ovakav Putinov stav donosi primetno smirivanje na relaciji Vašington–Moskva imajući u vidu često naglašene Putinove kritike na račun američke državne sekretarke Hilari Klinton koja je, tokom posete Moskvi 2011, podržala demonstracije ruskih opozicionara.

Putin je u razgovoru sa novinarima AP i Prvog kanala u jednom trenutku sebe ocenio kao „pragmatika sklonog konzervativizmu”.

„Uvek polazim od realnosti datog trenutka, iz toga što se dešavalo u davnijoj i skorijoj prošlosti, i pokušavam da sva ta iskustva projektujem u budućnost: blisku, srednju i daleku. Konzervativizam ne znači zastoj, to je samo oslanjanje na tradicionalne vrednosti zarad budućeg razvoja”, smatra ruski predsednik.