Ne znaju šta da rade: Sudije se konsultuju sa Šešeljom da li da ponove ili da nastave proces

Zoran Krasić (srbski advokat i političar, potpredsednik Srpske radikalne stranke i bivši poslanik; šef je tima za odbranu dr Vojislava Šešelja.)

stručni osvrt:

Ako se sudija izuzme iz suđenje u nekom predmetu da li je to situacija kao da je sudija odsutan?

Sudija Harhof je izuzet iz predemeta i od suđenja Vojislavu Šešelju.
Pravilo 15 (B) (i) i (ii) Pravilnika o postupku i dokazima MKSJ je jasno i glasi:

(i) Svaka od strana može zatražiti od predsedavajućeg sudije nekog veća da se sudija tog veća izuzme i povuče iz prvostepenog ili žalbenog postupka iz gore navedenih razloga.

Predsedavajući sudija će obaviti razgovor sa sudijom čije se izuzeće traži i o tome izvestiti predsednika.

(ii) Nakon izveštaja predsedavajućeg sudije, predsednik će, ukoliko je potrebno, imenovati tročlanu komisiju sačinjenu od sudija iz drugih veća koja će ga izvestiti o svojoj odluci o utemeljenosti zahteva. Ukoliko je donesena odluka da se zahtev podrži, predsednik imenuje drugog sudiju umesto sudije o kome je reč.

Da podsetim 28. avgusta 2013. godine tročlana komisija je donela sledeću odluku:

V. IZVEŠTAJ POTPREDSEDNIKU

Većina sudija, uz suprotno mišljenje sudije Liua, zaključuje da je sudija Harhoff u Pismu pokazao pristrasnost u prilog osuđujućoj presudi, tako da bi to kod razumnog i valjano informisanog posmatrača izazvalo razumnu bojazan od pristrasnosti.

Prema tome, postoji neprihvatljiv utisak pristrasnosti. Stoga, većina sudija, uz suprotno mišljenje sudije Liua, zaključuje da je pretpostavka nepristrasnosti pobijena. U skladu s tim, većina sudija zaključuje da je tvrdnja o pristrasnosti sudije Harhoffa utemeljena.

Iz gore navedenih razloga, na osnovu pravila 15(A) Pravilnika, većina sudija, uz suprotno mišljenje sudije Liua, PODRŽAVA zahtev.

DAKLE, PREDSEDNIK MKSJ, ODNOSNO POTPRESEDNIK MKSJ U OVOM SLUČAJU JE DUŽAN DA IMENUJE DRUGOG SUDIJU UMESTO HARHOFA.

Šta radi potpredsednik MKSJ koji u ovom slučaju menja predsednika MKSJ?

On traži od Pretresnog veća da obavi razgovor sa Vojislavom Šešeljem kako bi se Šešelj izjasnio da li hoće ponavljanje postupka ili nastavak suđenja i unosi još nešto što niko ne može da shvati.

Ono što može da se shvati i što postoji u Pravilniku o postupku i dokazima MKSJ je pozivanje potpredsednika MKSJ na pravilo 15bis C i D.

Međutim pravilo 15bis se ne odnosi na izuzeće sudije, već na odsutnost sudije zbog bolesti ili drugih hitnih ličnih razloga ili zbog službenog posla za Sud sudija nije u mogućnosti da nastavi da učestvuje u već započetom suđenju tokom razdoblja koje će verovatno biti kratko.

Pošto je u pitanju suđenje Vojislavu Šešelju, onda potpresednik MKSJ nalazi za shodno da se po principu MUTANTIS MUTANDIS mogu primeniti odredbe pravila 15 bis:

(C) Ako sudija iz bilo kog razloga više ne može da učestvuje u već započetom suđenju tokom razdoblja koje će verovatno duže trajati, preostale sudije tog veća će o tome obavestiti predsednika, koji može imenovati drugog sudiju za taj predmet i naložiti ili ponavljanje pretresa ili nastavak postupka tamo gde je prekinut.

Međutim, nakon što su održane uvodne reči predviđene pravilom 84 ili nakon što je počelo izvođenje dokaza predviđeno pravilom 85, nastavak postupka može se naložiti samo uz pristanak svih optuženih, osim u slučajevima iz stavova (D) i (G).

(D) Ako u okolnostima opisanim u zadnjoj rečenici stava (C) neki optuženi uskrati pristanak, preostale sudije mogu ipak odučiti hoće li ili neće nastaviti postupak pred pretresnim većem sa sudijom koji će zameniti odsutnog sudiju ako, uzevši u obzir sve okolnosti, jednoglasno ocene da bi to bilo u interesu pravde. Na tu odluku bilo koja od strana može izjaviti žalbu direktno Žalbenom veću u punom sastavu. Ako protiv odluke da se postupak nastavi s novim sudijom ne bude izjavljena žalba ili ako Žalbeno veće potvrdi tu odluku, predsednik u postojeći sastav veća imenuje sudiju koji, međutim, može postati član veća tek nakon što potvrdi da se upoznao sa spisom postupka. Prema odredbama ovog stava, može se izvesti samo jedna zamena.

(E) Za svrhe stavova (C) i (D), u odgovarajućoj meri se uzima u obzir stav 6 člana 12 Statuta.

(F) Žalbe iz stava (D) podnose se u roku od sedam dana od dana zavođenja pobijane odluke. U slučaju da je odluka izrečena usmeno, taj rok počinje teći od dana njenog donošenja, osim:

(i) ako strana koja osporava odluku nije bila prisutna ili zastupana kad je odluka izrečena, u kom slučaju rok počinje teći od dana kad strana koja je osporava bude obaveštena o usmenoj odluci; ili
(ii) ako je pretresno veće najavilo da će uslediti pismena odluka, u kom slučaju rok počinje teći od dana zavođenja pismene odluke.

(G) Ako na suđenju na kom je imenovan rezervni sudija u skladu s pravilom 15ter neki sudija više ne može da učestvuje u postupku, a sudija koji će ga zameniti ne bude imenovan u skladu sa stavovima (C) ili (D), suđenje se nastavlja s rezervnim sudijom koji će zameniti sudiju koji više ne može da učestvuje u postupku.

(H) U slučaju bolesti ili nepopunjenog mesta ili u drugim sličnim okolnostima, predsednik, ukoliko se uveri da je u interesu pravde da se to učini, može ovlastiti veće da u odsustvu jednog ili više članova veća vodi rutinske poslove kao što je objavljivanje odluka.

Da li je sudija Harhof odsutni sudije? To je centralno pitanje. Zašto potpredsednik MKSJ koji obavlja funkciju predsednika MKSJ traži da ga Pretresno veće obavesti da je sudija Harhof odsutan? Sudija Harhof se nije sam povukao iz predmeta. Njega je MKSJ izbacio iz predmeta. Zar potpresednik MKSJ traži da ga Pretresno veće obavesti da nema trećeg sudije koga je izbacio potpredsednik MKSJ?

Dilema nije samo da li ponavljanje suđenja ili nastavak sa novim izmenjenim sudijom, već dokle više?

MKSJ se nalazi u svojevrsnoj hibernaciji do 31. decembra 2014. godine. Od 1. jula 2013. godine je pokrenut rezidualni mehanizam, što znači da MKSJ više i nema sudija.

Seoba prvostepenog postupka u Mehanizam ne postoji kao mogućnost. Istorijski i najduži postupak nalazi se zahvaljujući Tužilaštvu i MKSJ u ćorsokaku.

Početkom 2007. godine svi su u MKSJ rekli da je pravo na ekspeditivno suđenje povređeno Vojislavu Šešelju, a šta sada da se kaže posle još 6 godina?

Nikada se nije desilo u istoriji da je sudija izuzet u fazi većanja i glasanja. Šta sada da se radi?

Da li neko može da sudi Vojislavu Šešelju, a da ne može da se pozove na načelo neposrednosti kada su u pitanju radnje dokazivanja i odlučivanja. Mislim na sudiju. Bez obzira da li je u pitanju ponavljanje postupka ili nastavak postupka. Ko bi od sudija mogao da potvrdi da se upoznao sa spisima predmeta, kada se i sada tvrdi da je to obiman predmet. Ko bi imao hrabrosti da se uključi u ponovljeno suđenje posle skoro 11 godina pritvora?

Prividno ćorsokak, a suštinski ne postoji bolji primer predmeta u kome treba da se primeni doktrina zloupotrebe postupka. Ako predmet Šešelj to nije onda takav predmet nikada nije ni postojao, niti će ikada postojati. Da li sudija Antoneti danas može da ponovi ono što je rekao početkom 2007. godine kada je imenovan za pretpretresnog sudiju u ovom predmetu.

Vojislav Šešelj je primer žrtve torture koja se sprovodi u MKSJ. To je toliko očigledno da ne može više da se prećutkuje, niti da se prave neke pravne bravure poput ove da potpresednik MKSJ koji vrši funkciju predsednika MKSJ pita sudije Pretresnog veća da li je Harhof odsutan, a baš ga tročlana komisija izuzela iz suđenja u predmetu Šešelj.