Турска више није безбедна ни за кога

Турска више није безбедна ни за странце ни за сопствене грађане и требало би што пре да реши курдски проблем, изјавио је за Спутњик председник турског удружења за људска права Озтурк Туркдоган.

Турски премијер Ахмет Давутоглу нашао се на мети критика током пролећне сесије ПССЕ у Стразбуру.

Чланови ПССЕ су пре свега изразили незадовољство због положаја сиријских избеглица у Турској, прогона курдског становништва као и планова у вези са усвајањем новог, умногоме ауторитарног Устава, који би потпуно уништио парламентарни систем у земљи.

Ти проблеми се помињу у и годишњем извештају ЕУ о Турској.

Туркдоган каже да док Анкара не буде решила све те проблеме, неће доћи до напретка на путу ка ЕУ.

Туркдоган сматра да споразум о мигрантима који су потписале Турска и ЕУ није у складу са правима избеглица јер људи који беже од рата имају право да траже азил у било којој земљи.

„ЕУ је попустила Турској, а Анкара је заузврат обећала да ће смањити прилив избеглица у Европу. Са своје стране, Турска је затражила укидање виза за њене грађане. То је политички споразум који нема никакве везе са поштовањем права избеглица“, каже експерт.

Туркдоган сматра да су аналитичари који су сматрали да ће тај споразум помоћи Турској да се приближи ЕУ озбиљно погрешили.

Турска би пре свега требало да испуни копенхашке критеријуме: да поштује демократију, владавину права и националне мањине. Али, као што видимо, Турска води ратна дејства против Курда, због чега је у периоду од августа 2015. године до фебруара 2016. године око 355.000 турских грађана било приморано да се преселе. У таквим условима избеглице из Сирије постају другоразредни проблем.

Аналитичар сматра да Турска више није безбедна земља чак ни за сопствене грађане, а стога не може да буде безбедна ни за странце.

„Требало би што пре обновити преговоре са Курдима и решити тај проблем. Без тога је бесмислено говорити о напретку по питању људских права и евроинтеграцијама“, убеђен је Туркдоган.

Према мишљењу председника удружења за људска права додатни проблем представља турски ауторитарни систем.

Након парламентарних избора у јуну 2015. године, Турска је фактички постала председничка република.

Последице су очигледне: ограничавање слободе изражавања и медија, притисак на новинаре, научнике и заштитнике људских права. Систематски се крши слобода мирног окупљања. Тако да када је реч о поштовању људских права, Турска не испуњава европске критеријуме, закључује Туркдоган.