Треба ли очекивати скупу нафту?

Светску економију очекује рецесија ако нафта буде коштала $150 по барелу, упозоравају аналитичари америчке инвестиционе банке Мерил Линч. Уље на ватру су долиле и вести о томе да у Либији горе нафтни резервоари.

Пресуда Мерил Линч звучи претећи: „Ако цена нафте премаши историјски максимум од $150 по барелу и задржи се на овој коти, светска рецесија постаје реалан ризик.“ Низ стручњака се слаже с овом прогнозом. Њихове рачунице показују да поскупљење барела за 10 долара у просеку за годину дана „поједе“ 0,5% раста светске економије. Говори главни економиста Дојче Банк у Русији Јарослав Лисоволик:

Ризици су сад прилично велики. Висока цена нафте повећава ризик од високе инфлације. А кад инфлација достигне високе показатеље, то се негативно одражава на профитабилност предузећа, на потрошачку сигурност и на инвестиције. Све ово игра против економског пораста. Посматрајући ове промене многе банке поновно разматрају своје прогнозе у вези с ценама нафте на горе и истовремено смањују прогнозе у вези с темпом раста економије.

Стручњаци већ по ко зна који пут плаше свет сличним сценаријима. Међутим, не треба заборавити на то да иза пораста нафте често стоје шпекуланти, који су већ довели ситуацију до праве катастрофе и 2008. године, истакао је у интервјуу за „Глас Русије“ председник Савеза индустријалаца за нафту и гас Русије Генадије Шмаљ:

Сетимо се 2008. године, кад је огроман број шпекуланата дошао на тржиште нафте. Они су врло нагло подигли цене нафте. На крају је нафтни мехур пукао и цене су нагло пале. Овај пад цена је знатно утицао на развој светске економије. Међутим, данас постоји поприличан број земаља, које могу да повећају експлоатацију.

У међувремену, Саудијска Арабија је већ обећала да ће надокнадити дефицит либијске нафте и повећати сопствени обим експлоатације. Краљевина је већ повећала производњу за скоро 7%. Услед тога квота ОПЕК је премашена за скоро 1 милион барела (отприлике толико је смањен обим нафте из Либије). Ипак, за Суадијску Арабију то није максимум: она је у стању да повећа дневну експлоатацију за још отприлике 3,5 милиона барела. Свој допринос у црпљење нафтних бушотина спремни су да дају и Нигерија, Кувајт и УАЕ. Због ових изјава тржиште се мало смирило. Ни у будуће не треба заоштравати ситуацију и тада ће свет добити цене, које свима одговарају, сматра Генадије Шмаљ.

У принципу, после извесног времена цене морају доћи до цифара, које ће бити прихватљиве и за оне који врше експлоатацију и потрошаче. С једне стране, високе цене су врло повољне по произвођача. Али, с друге стране, треба имати на уму да високе цене нафте могу да смање потражњу. Зато треба пратити ситуацију повезану с ценама и потрудити се да све буде тако да цене остану у разумним границама. То је 80-85 долара. И та цена је повољна и за Русију.

Наравно, прогнозе треба ослушкивати, али не треба драматизовати ситуацију. Ствар је у томе што је лако повећати количине нафте и тада тржиште неће наићи на дефицит. Што се тиче цена, многи аналитичари сматрају да после садашњег бума до краја година нафта може постепено да се врати до $100 по барелу.