Берлин-Париз: „оса“ или „кочница“?

То је пробој, при чему назвао бих то чак огромним пробојом, цитира швајцарски Ное Цирхер Цајтунг речи домаћина Јелисејског дворца Николе Саркозија, после његовог састанка у Берлину са немачким канцеларом Ангелом Меркел. Изјављујем сасвим одређено да обоје желимо укључивање приватних инвеститора на добровољној основи, одговорила је, истина помало суздржано, његова саговорница. Прилично суздржано изражавају се поводом карактера и резултата сусрета и експерти и новинари.

У Берлину се говорило о најспорнијем питању за оба лидера – формама спасавања Грчке од опасности банкротства. Између осталог, мал те не о принудном, по замисли Меркел, укључивању у нове финансијске ињекције у болесни финансијски организам ове земље приватних банака и осигуравајућих компанија. Прашки гост био је расположен скептично. На ову сенку, која је поделила преговарачи сто, надовезала су се и друга, да тако кажем, неслагања по питању нуклеарне енергетике и учешћа у либијској кампањи НАТО-а.

Између осталог, експерти и новинари размишљали су не само поводом достизања слоге поводом приватних инвеститора. Компромис је већ био достигнут. Важнијом се чинио проблем односа обе земље, које су главна локомотива јединствене Европе. По речима шпанског листа Ел Мундо, далеко у прошлости су вечре уз свеће, када је Ангела Меркел извршила блиц-посету Француској, како би једним потезом пера решила неразрешива питања и провела пријатно вече. У прошлости су остали, по речима листа, и темпераментни поздрави француског председника, који су збуњивали бившу „скормну девојку2 из неспостојеће ДР Немачке. Последњих година став Берлина и Париза о главним проблемима разликује се све више.

Може ли се у ствари сматрати актуални сусрет Меркел и Саркозија пробојом? О најакутнијем, „грчком“ проблему слога је у принципу постигнута. Али експерти више воле да бирају опрезне оцене. Ево шта говори, на пример, шеф сектора за евроинтеграције Института за међународну економију и односе Сергеј Уткин.

Очување заједничког става Немачке и Француске увек је плус за процес европске интеграције, говори експерт. Ако не полази за руком да се осигура консензус, то је највероватније увек минус. Заиста, ове две земље играју важну улогу. Али не сме се заборавити да ће се одлуке, које се тичу између осталог судбине евра и будућности Грчке, доносити колективно. Још је потребно добити подршку других земаља зоне евра. Ако оне не пруже ту подршку, чак велки ауторитет Немачке и Француске биће недовољан да прогура консензус.

Осим већ поменутог компромиса Меркел и Саркози су достигли споразум по неким другим питањима. Они су се између осталог договорили да гурају у СБ УН пројекат резолуције у Сирији, а такође су позвали терористе палестинског Хамаса да хитно ослободе израелског војника Гилада Шалита, ухапшеног пре 5 година.