Држављанство и за Србе изван Србије

БЕОГРАД - Припадници српског и других народа који немају пребивалиште на територији Републике Србије ускоро ће моћи да добију држављанство Србије без одрицања страног држављанства. Стицање србијанског држављанства биће омогућено када Скупштина Србије усвоји Предлог закона о држављанству, о којем је у току начелна расправа.

Да би припадник српског народа који живи у дијаспори стекао држављанство, мора да буде заинтересовни пунолетни грађанин, који је напунио 18 година, а није му одузета пословна способност (на основу законских разлога). Такође, потребно је да поднесе писмену изјаву да Републику Србију сматра својом државом.

Под истим условима српско држављанство може да стекне и припадник другог народа или етничке заједнице на територији Србије. Ово прописује амандман на предложени закон о држављанству, који је Влада прихватила и упутила у парламент и тако постала саставни део предложеног прописа.

У истом члану, наводи се и да лице рођено у некој другој републици бивше СФРЈ, које је имало држављанство те републике или је држављанин државе настале на том тлу, које је избегло прогнано или расељено, које борави на територији Србије или је избегло у иностранство, има права на држављанство под истим овим условима.

Право да се без отпуста из другог држављанства добије српско стичу припадници народа и народности из бивших СФРЈ република, док се за странце попут, рецимо Канађана или Аустралијанаца, и даље предвиђа постојећа одредба по којој је услов за добијање српског држављанства отпуст из страног.

Влада је, прихвативши амандман ДСС-а, истовремено одбила предлог СРС да, по истом члану, држављанином Србије може да се сматра "и држављанин друге државе, припадник српског народа, ако поднесе изјаву да се сматра припадником српског народа и да Србију сматра својом државом". То значи да Влада жели да право на држављанство, под истим условима као за Србе, омогући и припадницима других народа и заједница које живе у Србији, с тим што се подношење захтева за њих ограничава на две године "да би држава знала ко је све у њој и ко се сматра грађанином Србије". Наиме, Влада је прихватила још један амандман по којем припадник другог народа или етничке заједнице "захтев за пријем у држављанство може да поднесе у року од две године од ступања овог закона на снагу".

Такође, новим законским прописом предвиђено је да и црногорски држављани који имају пребивалиште у Србији, који су се приликом раздруживања СЦГ затекли као њени држављани, добију српско држављанство, а да се онима који немају потврду о пребивалишту омогући да захтевају пријем у држављанство под олакшаним условима.

Представници Владе Србије објаснили су да су предложеним прописом омогућили свима који се осећају грађанима Србије, а везани су на неки начин за њу пореклом, да добију држављанство, а да се не одричу страног. То у ствари значи да, на пример, иако је неко емигрирао из БиХ у САД, а хоће српско држављанство, може да га добије. Доказивање припадности српском народу може се обавити на разне начине - крштеницом, венчаним листом родитеља или старијих предака, али и на основу других документа.