Нови пројекти старог академског града

Човечанство је брод који плови у тами без карата и компаса, изјавили су светски футуролози у Москви на међународном конгресу „Глобална будућност 2045“. Предсказивачи будућности склони су да предвиде апокалиптички сценарио развоја човечанства поредећи га с „Титаником“.

Човеку из будућности памћење није потребно – информација ће се чувати у мозгу, који буде уграђен у мозак, кажу футуролози. Друга сензација гласи: осећања ометају прогрес. Раније су писци научне фантастике такве људе називали роботима. Сад су то „нови људи“ гигантских могућности. „Неочовек“ савладава болести, може да се клонира и да освоји космос, предсказује амерички проналазач Рејмонт Курцвејл. Његове друге колеге сликају још неординарније слике будућности, изазивајући завист холивудских режисера и писаца научне фантастике.

Ови последњи, ипак не губе наду – ентузијазам поводом „нових људи“ као носилаца напретка тешко да је оправдан. Људски разум је данас тражен као никад пре и у будућности се ова тенденција неће мењати, пре ће бити да ће се свет поделити на оне који раде главом и на оне којима су ове способности туђе, каже писац Леонид Каганов.

Данас је тенденција таква да су као прво, врло тражене интелектуалне области, а као друго, број становника од којег се тражи да нешто чини, да ради, - опада. Могуће је да ће на Земљи настати ситуација кад ће се становништво поделити на ове две категорије. 

Живимо у чудном свету, достигнућа из прошлости постоје заједно с технологијама будућности, каже футуролог Сергеј Москаљов. Човек је добио неограничен приступ информацијама: оно о чему се пре 10 година могло само маштати данас је реалност.

Данас човек на сваком месту где постоји интернет има приступ целом светском знању. Раније се тешко могло замислити да ће човек који живи у градићу иза Поларног круга, моћи да уђе у Библиотеку конгреса САД или на сајт Руске државне библиотеке. 

Тешко је оспоравати овакво тумачење догађаја, а нема ни разлога. Али неке тврдње љубитеља који воле да баце поглед у сутрашњицу изазивају код професионалаца недоумицу, па чак и осмех. Тако пасаж о расељавању „нових људи“ по галактици изазива велике сумње код космонаута Сергеја Кричевског. Космос је данас још увек слабо проучен, слаже се с њим академик Института за физику „Лебедев“ Александар Гуревич, осим тога, за потпуну експанзију очиледно нема довољно ресурса.

Нећемо моћи да се ширимо по космосу. Постоје врло одређена енергетска ограничења. Наша енергетика није јака. 

Многе идеје футуролога се лако могу демантовати, неке саме себе оповргавају. Постоји маса питања која се могу упутити на адресу експериментатора с тачке гледишта морала и етике. Какав ће бити човек ако се у његовој глави појави микрочип? Каква ће бити психологија индивидуе потчињене програму? И што је главно, да ли треба позивати у помоћ компјутер ако се данас користи само неколико десетина процената могућности људског мозга? Одговор на сва ова питања може дати само будућност.