Језик ће и Кијев уморити

Страсти по језику из украјинског парламента су се прелиле на улице. Опозиција је организовала митинге против усвајања закона О основама државне језичке политике. Они који се не слажу са иницијативом Партије региона читаве ноћи су митинговали испред Украјинског дома у центру престонице, а ујутру су их подржали обласни центри западних региона земље. Није прошло без сукоба са полицијом.

Скандалозни закон који пружа језицима националних мањина који живе у Украјини статус регионалних, Врховна рада је усвојила у уотрак увече. Председавао је на заседању први заменик председника парламента Адам Мартињук. Он је предложио посланицима да размотре закон у коначној верзији. Документ је усвојен већином гласова. Ипак то што прелиминарно ово питање није било укључено у дневни ред дало је опозицији основа да изјави да је прекршена законодавна процедура. Неколио људи је прогласило штајк глађу, неки су одбили да учествују у раду парламента до краја текућег заседања. Затим су опозиционари са присталицама приредили пикет у центру Кијева.

Ноћ је протекла прилично мирно. Ипак ујутру су започели сукоби демонстраната са полицијом. Украјински дом, где је очекивана конференција за штампу председника Виктора Јануковича, засут је каменицима и боцама. Чувари реда су применили сузавац. Појавили су се први повређени. У контексту позива да се одбрани украјински језик све јасније су се чуле пароле Срамота посланицима! И Преварили су нас, време је да се латимо оружја! Опозициона мањиан је нашла повод да подсети на себе, сматра заменик директора Центра Украјинистике Московског државног универзитета Богдан Безпалко:

"Тренутно настала ситуација је просто згодан повод за опозицију да се још једном испољи и организује акцију против актуалне владе Украјине. По мени то је главни разлог. У ствари нацрт закона који је усвојила Рада не јача позиције руског језика. Он изједначава руски са језицима националних мањина као што су Роми или Словаци."

Спорни закон утврђује да је једини државни језик у Украјини украјински. Упоредо са тим у областима где живи преко 10% становништва за које је матерњи било који други језик, он може да добије статус регионалног. И тада сви званични документи, законодавни акти или гласачки листићи аутоматски ће добијати превод најезик националних мањина. А на пример у пасош ће се по жељи власника уносити записи на два језика одједном.

Према закону су језици националних мањина у Украјини: руски, белоруски, бугарски, јерменски, гагауски, јидиш, дримотатарски, молдавски, немачки, новогрчки, пољски, ромски, румунски, словачки, мађарски, русински, караимски, кримчацки. Сви они имају шансу да добију статус регионалног. Ипак у иступањима украјинске опозиције најчешће се помиње руски.

У предизборној кампањи Виктор Јанукович је питање повећања статуса руског језика издигао на једно од кључних места. Сада опозиција покушава да одигра на исту карту са супротним ефектом, говори украјински политиколог ростисалв Ишченко:

"Хистерија опозиције базира се на две ствари. На сасвим ирационалном убеђењу да сваки, чак формални корак у правцу повећања статуса руског језика јесте дубока пртња украјинској државности. И на сасвим рационалном разумевању да слична дејства Партије региона могу да мобилишу бирачко тело. Опозиција у хистерији покушава да мобилише своје бирачко тело."

У међувремену у Украјини сазрева парламентарна криза. Председник Врховне раде Владимир Литвин у чијем одсуству су посланици усвојили закон о језику, решио је да преда молбу за оставку. Исту изјаву је дао његов заменик Николај Томенко. Тим поводом председник Виктор Јанукович је позвао руководиоце Врховне раде и посланичких фракција да размотре насталу ситуацију.