2012 oпет почело „чишћење Њемачке од људског одпада“

Након свијетлог примјера Шпаније која од недавно гледа на прекид људског живота по основу тјелесних или душевних карактеристика као на нешто недопуштено, нецивилизовано и дискриминаторно,  неизненађујуће вијести долазе из Њемачке. Наиме, биоетичка компанија LifeCodexx је у Њемачкој, Аустрији, Швајцарској и Лихтенштајну (државе Њемачког говорног подручја), лансирала нову технику пренаталног тестирања која има за циљ да повећа могућност утврђивања ризика од Дауновог синдрома код беба, односно да смањи могућност да се ова дјеца роде. Врши се на дјеци старости од дванаест недеља од зачећа па на даље путем анализе њихове крви и не представља замјену за амниоцентезу. Према ријечима др Michael Lutz, ова техника ће се и даље развијати и усавршавати те ће се путем ње моћи открити и други генетски поремећаји код дјеце прије рођења.

Досљедно политици зацтаној још 1939. године (документом под ознаком: 1556-PS коришћеним у нирнбершким процесима који је својеручно написао сам Führer), дијелови Европе који спадају у Њемачко говорно подручје ће врло брзо бити „очишћени“ од особа које имају поремећај било какве врсте.

Своју забринутост за озакоњење еугенике, која чак ни у доба нациста није била усвојена у форми закона јер су се бојали револта својих грађана, изразио је и бечки бискуп питајући се да ли ће кованица „Живот који није вриједан живљења“ поново постати стварност. Иначе, ова кованица је у периоду 1939 – 1945 однијела животе (подаци из ранијег текста): 200,000 људи који су боловали од менталних болести или су били особе са инвалидитетом, 75,000 остарјелих особа и 3,000 дјеце у доби између 3 и 13 година старости којима је била потребна туђа њега. Наводи се податак и да је 400,000 људи било присилно стерилисано.

Хуманизмом изопачена савјест данас сматра да је хумано убијати људе који ће се родити са неким проблемом. Своју изопаченост је назвала самилошћу, те не чуди чињеница да модерна наука постмодерног доба улаже огромна средства за развој напредних техника за рано откривање било каквог разлога да некога убије, умјесто да развија начине њиховог лијечења хрлећи тако ка ждрелу постхуманума. Са друге стране законодавци умјесто да заштите ове људе они легализју њихово убијање. Просвећена данашњица не тражи начине како да помогне угроженима већ како да их легално убије. И нашла је! За разлику од нациста који су попут аматера убијали људе (40 000 000 укупно) за које је осим родитеља знао још неко коме је можда до њих стало, хуманисти врло професионално убјају људе (45 000 000 сваке године) не остављајући никакве шансе да их било ко упозна, види и за њих се заложи. Осим у циљевима, сличност са нацисима је и у учењу које тврди да њихове жртве нису људи.


Код великог броја нас када слушамо надахнуте хуманисте, убијање из самилости буди сентименталност и дивљење према брижности ових крволока. Доста нас сматра да је оправдано и самилосно убити некога ко ће имати физички или психички недостатак. Управо је ово разлог због којег је убијање најугроженијих и најбеспомоћнијих, као што то никада није,  данас постало потпуно легитимно. Хитлер би позавидио нашим васпитачима и учитељима.

Какве су шансе да Европски суд за људска права супротно свему наведеном перцепира питање оваквог и сличног самилосног убијања остаје да се види у предметима P. and S. v. Poland, број: 57375/08; Kruzmane v. Latvia, број: 33011/08; Costa and Pavan v. Italy, број: 54270/10; и Csoma v. Romania, број: 8759/05. Нарочито је интересантна ситуација у предмету Kruzmane v. Latvia, број: 33011/08; у којем се мајка жали на кршење права на приватност јер јој током трудноће није урађен тест за утврђивање ризика од Дауновог синдрома код бебе, те она није починила прекид бебиног живота абортусом због недостатка овог теста. Тестови за утврђивање ризика од Дауновог синдрома код бебе нису 100 % тачни али према статистикама лишавају живота преко 90 % пацијената којима се покажу позитивни.

Овај предмет је изазвао праву буру рекација у бројним савезима особа са инвалидитетом и удружењима особа са Дауновим синдромом широм Европе. Међународна федерација организација особа са Дауновим синдромом је повела снажну кампаљу под називом „Еугеника није људско право“ којој су се придружиле бројне националне организације. Овој акцији се одазвала и једна организација са Косова, док су Република Србска и БиХ, Србија итд. изостали.