Нису сви рејтинзи подједнако објективни

Унизверзитет у Хамбургу више неће пружати податке за комерцијалне међународне и националне организације које сакупљају информације за састављање рејтинга. Универзитет намерава сада да ради са федералном владом која води своју статистику. И да учествује само у оним истраживањима која су му занимљива. Трка за рејтингом је превише скуп посао, изјавила је за Глас Русије званични предтавник Хамбуршког универзитета Кристиане Курт:

- За доношење одлуке били су одређени разлози: као прво, одговори на захтеве и анализа информација одузимају много времена сарадницима. Овај посао не улази у њихове обавезе. Наш задатак је да учимо студенте. Као друго, за обраду података треба издвојити новац. Пошто универзитет финансира држава, поставља се питање сврсиходности сличних трошкова.

Уз све ове трошкове ни један универзитет није осигуран од тога да на крају неће добити оцену врло далеку од објективне. Зато данас све више немачких универзитета одустаје од сарадње са одговарајућим организацијама, истиче Кристиане Курт:

- Често питања изазива метод оцене рада института. Ако је на Олимпијским играма алтетичар победио на трци на сто метара, он је најбржи. Али то не значи да остали учесници трке нису истакнути спортисти. Иста је ситуација приликом састављања рејтинга универзитета. Разлике су по правилу минималне. Дешава се да се не узимају у обзир квалитативни показтељи. Због сложене органиазције универзитета врло их је тешко упоредити између себе.

Са таквом тачком гледишта слажу се многи експерти. Истиче се да у већини региона водеће позиције заузимају амерички и британски универзитети. Док европски, најстарији у свету, остају у другом ешалону. При отме често водеће позиције не заузимају класични универзитети, као Сорбона или Московски државни, већ високошколске установе са уском специјалношћу, на пример Калифорнијски технолошки институт. Други важан проблем је одстуство заједничког стандарда, истиче заменик директора Московског центра за образовање Валентин Носкин.

- Стандарди оцене квалитета образовања не постоје. У таквим условима како се може говорити који је универзитет бољи. Доминира само такав критеријум оцене као што је колико сваки универзитет може да потроши на образовање и које услове може да организује. И наравно многи првокласни универзитети могу да испадну. Сада има неколико међународних организација које смишљају мноштво анкета. Тамо треба одговорити како је универзитет представљен у свету, каква је доступност образовања. И на крају крајева напред може да избије универзитет из Сингапура.

Пример Хамбурга и Келна намерава да следи и Лајпциг. Администрација градског универзитета намерава да 2013. Године бојкотује један од најпознатијих рејтинга који формира немачки Центар за развој високог образовања. Студенти универзитета града Марбурга такође су изјавили д ће затражити од администрације универзитета да оустане од учешћа у рејтингу.