Ко одговара за јединствену Европу?

После летњег затишја у Европи је поново вруће. Ипак не ради се о климатским аномалијама. Догађаји у Мадриду, где гневни демонстранти ратују са полицијом испред зграде парламента, означили су нови талас европске дужничке драме. Шпанци су незадовољни радикалним смањењем буџетских трошкова. У земљи где је четвртина становника незапослена, већ се отворено говори о неповерењу свакој влади.

Грчка, главни европски болесник и enfant terriblе, поново је захваћена масовним сукобима. Тржишта поново тресе грозница, сваког дана се саопштава о паду круса евра и оновим рекордима доходности појединих европских облигација. И више нико не помиње досигнућа последњег самита ЕУ, која су тако радосно саопштили европски лидери, истиче политиколог Василиј Колташов:

- 29. јуна одржан је самит ЕУ, биле су усвојене мере за краткорочни спас Шпаније и тржишта су оживела. Сада се види да ове мере нису ни до чега довеле. И да је у Грчкој потпуни хаос. Зато што је провера кредитора открила 20 милијарди евра дефицита буџета који грчке власти не желе да признају.

Ситуацију у Грчкој погрошавају и скандали у влади. Кабинет Антонија Самараса који још није успео да дође на власт, нашао се у центру корупционог скандала. Више од 30 чиновника је ухваћено у избегавању уплате пореза и финансијским махинацијама. И то у контексту гласних изјава о смањењу буџета на рачун државног сектора и масовном смањењу социјалних програма. Становништво наставља да штрајкује, а Брисел да посматра. Више ништа не преостаје, најважније је што у Атини ради бар нека влада, која је раније положила заклетву да ће испунити све обавезе пред кредиторима. Али механизам штедње, као у случају Шпаније и других кризних земаља више не функционише. Сада треба савити акценат на економски раст, сматрају експерти. При томе власти ЕУ нису спремне да одустану од једном одабраног модела развоја.

За године кризе европски лидери су одржали око двадесетак самита за спас. После састанака даване су гласне изјаве које су само краткотрајно уливале наду инвеститорима. Ипак формално сви договори су остајали на папиру. На тај начин реч је не толико о економској, колико о политичкој кризи, истиче економиста Василиј Солодков.

- Власти зоне евра су се наводно договориле да ће направити јединствени банкарски надзор. То је очигледно требало раније учинити. Али повлачи се у страну друго питање – јединствена буџетска политика. Зато што какав је смисао јединственог банкарског надзора без јединствене буџетске политике, када различите земље могу да троше онолико колико желе, као што се десило са Грчком. И овде нема економске разраде датог питања и политичког решења.

Експерти истичу да је сада реч не више о судбини валутног савеза, на карту је постављена будућност читавог европског пројекта. Становници Немачке, Финске и других земаља зоне евра све активније изјављују да не намеравају да плаћају дугове сиромашних јужњака. Скоро половина Немаца сматра да без ЕУ и тим пре зоне евра њихов живот би био много лакши – такви су подаци најновијих анкетирања. На идјеном нивоу распад валутнго савеза више се не прихвата као катастрофа. Последњих месеци различите државе су успеле да припреме планове изласка из валутног савеза, мада су се званично трудиле да то не оглашавају.

Развој кризе може да уништи и постојећи статус-кво. Неспособност европских власти да реагују на потребан начин превише кошта јединствену Европу. За сада се лидери ЕУ припремају з анови самит – он ће бити одржан средином октобра.