Обама И Кенеди: историjске паралеле

Барак Обама – нови Џон Кенеди? Уочи назначене за 21. јануар инаугурације новоизабраног председника САД, аналитичари траже паралеле између њега и познатих америчких државника који су раније били у Белој кући. Према њиховом мишљењу, највише сличности је са Џоном Фицџералдом Кенедијем. Обојица америчких лидера могу да се назову председницима-реформаторима.

Паралеле у етапама биографије Џона Кенедија и Барака Обаме се налазе још у периоду док нису изашли на политичку сцену. Оба су одрастали у тешким временима за САД: Кенеди – 1930-их, године Велике депресије; Обама – 1970-их, када је америчка армија доживела пораз у Вијетнаму. Студирали су на Харварду (мада је садашњи председник студирао и на Колумбијском универзитету). Оба су се млади кандидовали за председника, међутим, оба су већ имали више од 10 година искуства и рада у Конгресу и Сенату, написали по две књиге и имали по двоје деце. С тачке гледишта америчких бирача најважнија сличност двојице лидера је то што су они рушили постојеће политичке стереотипе, сматра заменик декана факултета светске политике МГУ Андреј Сидоров:

- Кенеди је био први католик на месту председника државе, а Обама први тамнопути председник. Сличност је у томе што су они демократе: то је одређени део гласачког тела, нека одређеност у говорима и наступима, оријентисана на те људе који гласају за њих. Слични су и по стилу председничког руковођења, показују енергију и ведрину.

У борби за председничко место и Кенеди и Обама су победили своје супарнике са минималном разликом. Велику улогу у предизборној трци су одиграле ораторске способности оба политичара. Чак су и слогани у суштини били исти: „Запитај се шта можеш да урадиш за ову земљу!“, код првог, и „Да, ми можемо“, код другог. Без обзира што су најавили реформе у унутрашњој политици, председници нису безобзирно рушили „наслеђе“ својих претходника. За разлику од Џорџа Буша млађег, који је тежио да се ослободи свега што се односило на Била Клинтона. Истовремено, ни један од њих двојице није имао посебног успеха у спасавању економије САД која је посустајала под тежином дугова.

Што се тиче спољне политике, и ту је очигледна сличност. Оба председника су дошли на власт у моменту када су САД губиле своју доминаију у свету. Ипак, Кенеди је настојао да побољша односе са СССР, а Обама са Русијом, подвукао је директор Института за стратешке прогнозе Александар Гусев:

- И један и други су, наравно, заступали интересе САД. Сећамо се Кубанске ракетне кризе када је свет, практично, био на прагу рату. Хвала Богу, та времена су у прошлости. Ипак, криза које је била пре 50 година, постоји и данас – само има нешто другачије оквире. И долазак специјалног представника Барака Обаме – а он је стигао у Москву одмах после инаугурације – у суштини, је прва посета посланика америчког председника некој земљи. И то је Русија – што је од принципијелне важности. Мени се чини да њих повезује још једна теза – гледати на Русију као на једног од најозбиљнијих партнера. Они јако добро схватају да је прилично тешко изградити заједничку конфигурацију у оквиру светске јавности без Русије.

Што се тиче разлика, оне су, углавном, последица времена: јер од времена Кенедија је прошло пола века. У самој Демократској партији су нагло ојачале лево-либералне тенденције, идеје политичке коректности и мултикултуризма. Према мишљењу америчких аналитичара, присталица политичких „јастребова“, Барак Обама је, за разлику од Џона Кенедија, са собом донео дух „праштања и свеопштег примирја“ по било којој цени – према њиховим речима, дух капитулације који је прикривен прагматизмом. Кенеди је, према њиховим речима, оспоравао политику друге велике државе – СССР, док Обама на претње милитантног ислама покушава да реши проблем путем преговора и уступака. Мада се и у овим максимама може наћи сличност: „јастребови“ нису волели ни Џона Кенедија. Може се рећи да га смртно нису волели. Али, вероватно, да је слободна Америка последњих деценија искоренила неке посебно штетне традиције. И паралеле двојице лидера неће отићи тако далеко.

Андреј Смирнов,