Образовање у Србији неусклађено с потребама привреде

За квалитетније образовање и школство неопходно је активније ангажовање надлежних државних и образовних институција, просветних савета, као и добра сарадња свих актера образовног система, што би омогућило бољу везу научног система са привредом, рекли су данас учесници расправе посвећене образовању.

Учесници Округлог стола на тему "Образовање као чинилац боље сарадње школа, привреде, доносилаца одлука, цивилног друштва и повезивања са светом", указали су да образовање у Србији није усклађено са потребама привреде. Није једини проблем колико се новца издваја за образовање и школство већ начин на који се та средства троше, оценили су учесници расправе, коју је организовало НИП "Образовни инФорматор".

Стручњак за каријерно вођење и саветовање Јадранка Димов сматра да проблем лежи у томе што не постоји национални консензус о томе какво образовање хоћемо и да "стање у привреди иде једним, а образовање другим путем".

Истичући да образовна понуда данас није у складу са потребама привреде, директор Центра за едукацију и стручно образовање Привредне коморе Србије Биљана Димитријевић је казала да "паре нису проблем, већ нееФикасно образовање". Tако се, према њеним речима, догађа да постоји тражња за кадровима које наше образовање не нуди.

Представник Министарства рада, запошљавања и социјалне политике Лјиљана Лутовац је указала на важност спровођења концепта "Нове вештине за нове послове" чији је циљ развој људског потенцијала и изразила очекивање да ће доћи до позитивних промена у образовању.

Србијанка Tурајлић, носилац Унеско Катедре за развој образовања, нагласила је да је "проблем образовања проблем нашег неразумевања 21. века", као и да је неопходно променити листу занимања и увести Флексибилнија звања. Она је оценила да је проблем како променити уобичајено школовање које губи смисао са данашњим инФормационим технологијама.

На проблем доступности школовању указала је проФесор у пензији Архитектонског и ГеограФског Факултета Ксенија Петовар, наводећи да многа деца из сеоских средина, због неорганизованог превоза, не заврше основну школу или то учине под веома тешким околностима. Према њеним речима, у Србији је око 40 одсто становништва у немогућности да се на квалитетан начин образује.

Учесници су се сложили да је веома важно и активније ангажовање наставника и проФесора, стално усавршавање, ваннаставне активности, као и неФормално образовање.