Свет на прагу леденог доба

Руски научници наговештавају настанак малог леденог доба 2014. године. Они демантују тезе о глобалном загревању и називају их маркетиншком варком.

Одвијање процеса загревања климе се заиста бележи. Отопљавање на Земљи је почело у другој половини XVIII века, са почетком индустријске револуције. Управо због тога се сматра да је овај процес повезан са антропогенским утицајем. Човечанство повећава емисију угљендиоксида, који проузрокује ефекат стаклене баште.

Руски научник Владимир Башкин категорично се не слаже са овим мишљењем. Он тврди, да промена климе има цикличан карактер и није никако везана са људском делатношћу. Заједно са колегом Рауфом Галиулиним из Института за фундаменталне проблеме биологије Руске академије наука, он доказује да је данашње отопљавање – одјек излаза планете из „малог леденог доба“ и ускоро нам, наравно према геолошким размерама,- предстоји улазак у ново ледено доба.

- Мало ледено доба настаје са периодом од неких 500 година. Претходни је био средином протеклог миленијума, када се у Енглеског заледила Темза, Холанђани су се клизали на клизаљкама, а у Русији су странци били обузети страхом, када су видели да дрвеће пуца од мраза. Периоди захлађења и отопљавања имају интервал од неких 30-40 година. На пример у Русији је било отопљавање 30.-тих година прошлог века, када је била могућа навигација Северном морском маршрутом, затим је било захлађење у ратно доба, затим 70.-тих отопљавање итд. Данашњи период отопљавања завршио се на граници миленијума.

Почетак новог циклуса захлађења је везан са сунчевом активношћу. Снага зрачења наше звезде опада и то утиче на климу.

Научна истраживања климе протеклих геолошких периода стављају под сумњу основаност захтева Кјотског протокола, тврди Владимир Башкин. Протокол ограничава емисију гасова који изазивају ефекат стаклене баште и допушта трговину квотама на ове емисије. Емисија угљендиоксида је нормалан природан процес, и није искључиво резултат људске делатности, каже научник.

- Ефекат стаклене баште изазван антропогенским фактором чини 4-5% од природне емисије. Ерупција једног вулкана има далеко већи утицај. Прави допринос у настајање ефекта стаклене баште даје обична водена пара. Хвала богу да нико није дошао на помисао да и то треба регулисати.

Океани наше планете садрже 60 пута више угљендиоксида, него ваздух. Приликом пораста температуре на планети долази до његовог активнијег издвајања. На тај начин, пораст нивоа СО2 у атмосфери не претходи загревању, него обрнуто, настаје након њега.

Глобално загревање, о коме се толико прича – више је маркетиншки потез, него научни проблем. Уколико је настало загревање – објашњава позадину сличних размишљања руски научник – то значи да се потреба за традиоционалним врстама енергената (угаљ, нафта и гас) смањује, и цена на ове енергетске сировине мора да падне. То више није наука, него кристална као вода политика, тврди Владимир Башкин.

Међутим нас очекује глобално захлађење, а не глобално загревање, тврди руски научник. Нема потребе страховати од захлађења: оно ће се развијати полако и постаће осетљиво тек средином XXI века.