Јединствени закон против трговине робљем

Земље ЗНД припремају јединствени модел Кривичног законика. У њему ће се проституција и врбовање третирати као трговина робљем. У току године дана ће водећи експерти припремити пакет амандмана на Кривични и Кривично-процсни закон за државе Заједнице.

За трговину робљем на територији ЗНД злочинци ће се кажњавати затвором у року од 5 до 12 година. Те ће мере бити укључене у члан Трговина робљем моделног Кривичног законика ЗНД. Припремају га експерти уједињене комисије за хармонизацију законодавства МПА ЗНД. Документ ће бити обавезан за све земље-учеснице. У Русији је тај члан уведен пре 10 година. Управо руско искуство сачињава основу амандмана. Таква унификација закона потребна је ради тога да би се искључили заобилазни путеви за криминалце. Детаљније о променама прича шеф оделења научно-истраживачког института Академије Генералног тужилаштва Николај Пикуров.

- Проблем је у самој подели састава на неколико делова. То је купопродаја, чија дефиниција је ушла у кодексе многих држава. То су и друге погодбе, с којима је много теже. То су ситуације, када човека не купују, већ он сам себе предлаже. Например, жене ради проституције. То је присилно решење, које изгледа добровољно. Треба да се злочинцима одузме таква могућност. Још један аспект – продаја ради експлоатације, врбовање, превоз, киднаповање, увлачење у јарам, приморавање за трудноћу, одузимање органа, пробе на људима, посвајање ради комерцијалних циљева и оружани конфликти.

Ако ти амандмани буду интегрисани у национална законодавства земаља ЗНД, онда ће успети да се спасу хиљаде људи, који доспевају у ропство. Држава мора да гарантује жртвама потпуну безбедност, у случају, када су људи спремни да сарађују с истражним органима, - уверена је саветник за питања координације бироа специјалног представника и координатора за борбу протитв трговине робљем ОЕБС Вера Грачова.

- Важно је ослободити жртве од кривичне одговорности за злочине средње тяшкоће, извршене у принудном стању. Често је реч о кршењу миграционог или радног законодавства, када људи дођу да раде и код њих истиче рок деловања визе или они раде без уговора. Често их не признају жртвама трговине робљем, већ само илегалним мигрантима. Важно је признавати такве људе жртвама и пружити им помоћ независно од тога да ли сарађују с иследним органима. То се може објаснити стањем дубоког стреса, јер стање жртава трговине робљем може да се упореди са стањем жртава мучења.

Према проценама УН, број жртава трговине робљем износи милионе. Током последњих 5 година у 118 земаља су биле нађене такве жртве. При томе се сваке године повећава број деце, приморане да буду у сексуалном или радном ропству.