Интуитивни тајнопис руских припадника космизма

У Москви је у Централном дому уметника отворена изложба „Тајнопис Универзума“. Експозиција, коју су организовале московске галерије „Велум и „Источно Иностранство“ говори о утицају културне традиције Истока на развој уметности Русије у првој половини ХХ века.

Слике које су створили следбеници филозофије космизма буквално су прожете поетиком и филозофијом Истока. Организатори су покушали да на конкретним примерима покажу изворе и везе веома занимљивог локалног правца европске уметности прошлог века и источњачких традиција, које су уживале популарност у Европи крајем XIX и почетком ХХ века.

На изложби су представљена дела сликара који се по традицији називају „припадницима космизма“: Максимилијана Волошина, уметника групе „Амаравела“ – Бориса Смирнова-Русецког и Петра Фатејева. Заједно с њиховим радовима у изложбеној сали се налазе предмети декоративно-примењене уметности Кине и будистичке реликвије.

Космизам је схватање света у чијој основи се налази идеја о нераскидивом јединству човека и Космоса, о духовној међусобној повезаности човековог унутрашњег света и спољашњег света. Николај Берђајев, један од најпознатијих руских мислилаца с почетка ХХ века суштину руског космизма је изразио на следећи начин: „Човек је сродан и сличан Космосу, али не зато што је зрнце Космоса, већ зато што је он сам читав Космос и сатављен је од истих елемената као Космос.“ А уметници групе „Амаравела“ су главне идеје које су их обједињавале, формулисали у манифесту: „Наше стваралаштво, претежно интуитивно, усмерено је на откривање различитих аспеката Космоса – у људском обличју, у пејзажу и у приказивању апстрактних слика унутрашњег света.“

Како је за „Глас Русије“ рекла координатор изложбе, директор галерије „Велум“, Љубов Агафонова,

- Уметност руског космизма има јарко изражен мистички карактер, ово је посебно својствено радовима Бориса Смирнова-Русецког. Извори овог мистицизма нису само у руској митологији и религиозности, већ и у источној филозофији и теозофији, које су биле веома модерне почетком ХХ века. На Истоку није био уобичајено да се предмети деле на предмете за свакодневну употребу и предмете култа. Свака ваза, сваки предмет за домаћу употребу су имали неки мистички или сакрални карактер. И предмети које приказујемо на изложби одлично илуструју то како су руски уметници били надахнути естетиком, религијом и филозофијом Истока.

Притом сликарство уметника – припадника космизма, оставља гледаоцима широк избор: могу да покушају да проникну у суштину њихове филозофије и да размишљају о томе да се у тренутку надахнућа уметнику отвара лепота Космоса, и о томе како су ову лепоту видели сликари. С друге стране, могуће је једноставно – не упуштајући се у езотеричка размишљања – осећати задовољство у наслађивању лаким, декоративним сликарством пуним светлости уметника групе „Амаравела“.

Афрмен Апресјан,