Француски Московљанин – композитор Раскатов

Холандија, Велика Британија и 16. марта Италија – таква је маршрута новог дела познатог руског композитора Александра Раскатова – опере „Псеће срце“. Италијанску премијеру припрема миланско позориште Ла Скала. И она ће очигледно постати најлепши поклон за 60. рођендан аутора, који је Раскатов обележио пре тачно недељу дана.

У Русији се музика Александра Раскатова чује ређе него у иностранству. Почетком 90-их година 20. века композитор се преселио у Европу и тренутно живи у Француској. Међутим, Раскатов не заборавља рођену Москву. Овде је провео 40 година, овде се формирао као музичар, иако његова породица није припадала музичким круговима: отац је био писац-сатиричар, добро познат по публикацијама у популарном сатиричном часопису „Крокодил“. А сина је пре свега формирао Московски конзерваторијум. Био је ученик уваженог професора Алберта Лемана и веома познатог композитора Тихона Хрењикова. По сопственим речима Раскатова, неформални учитељ и огроман ауторитет за њега је био Алфред Шнитке, композитор-авангардиста који је у младим годинама Раскатова готово био у немилости. Александар Раскатов се у многоме управо због тога придружио такозваним алтернативцима. Тако се у Савезу совјетских композитора називала Асоцијација савремене музике коју је основао Едисон Денисов. Данас више нема ниједног од некадашњих учитеља Ракатова, али у Москви живе његови пријатељи које он обавезно посећује. Раскатов је сад у одличној стваралачкој форми – тако сматрају многе његове колеге. Међу њима је композитор Александар Вустин:

- Раскатов је мој давнашњи друг и ја можда његово стваралаштво осећам боље од многих мојих колега. Често комуницирамо на начине који су нам доступни, он ми шаље снимке, има их прилично много. Његову музику познајем и волим одавно, негде од 70-их година, и знам његов развој. То је један од најистакнутијих талената савремене руске музике. Један од најјачих, најмоћнијих.

Опера „Псеће срце“ коју очекује публика позоришта Ла Скала је најновије од Раскатовљевих већих дела написаних на данашњи дан. У основи либрета је истоимена приповетка руског класика 20. века Михаила Булгакова. Људи у Русији је одлично знају без обзира на то што је због оштрог сатиричног садржаја у совјетско време деценијама била забрањена. По мишљењу Александра Вустина у опери „Псеће срце“ Александар делимично наступа као опонент Михаила Булгакова:

- Имам осећај да се то из сатире – свакодневне, врло оригиналне и отроумне код Булгакова – претворило у нешто веће захваљујући музици. У извесном смислу Александар продубљује замисао Булгакова, доводи је до неких огромних, скоро космичких уопштавања. Надам се да ће ова опера доћи и до слушалаца у Русији.

Сиже се код Михаила Булгакова састоји у томе да професор пресађује псу виталне органе преминулог мушкарца и пас се постепено претвара у човека с презименом Шариков. Само, Шариков није у стању да постане човек у потпуном смислу речи и после мноштва катастрофа које заједно с њим долазе у кућу интелектуалца професор изводи обавља операцију. На крају приповетке живот се враћа у нормалу – и за људе и за сиротог пса. Међутим, у опери је, каже њен аутор, композитор Алексанар Раскатов, много тога другачије:

- Одлучио сам да Шариков остане онакав какав јесте. У опери, на пример, професор медицине има ноћну мору и у овом сну Шариков пева, извините, поскочицу са псовкама. Сиже приповетке за мене није црно-бели. Има тренутака кад сам баш инситирао на томе да Шариков заслужује и сажаљење.

Александар Раскатов одавно има такозване своје извођаче који радо изводе његову музику. То су и веома познати музичари из Русије, као што су на пример, алт-виолиниста Јуриј Башмет или диригент Валерије Гергијев, - и најугледнији европски колективи – холандски „Шенбергов ансамбл“ и енглески „Хилијардов ансамбл“. Могуће је да ће они попунити редове извођача улога у опери „Псеће срце“.

Олга Бургова,