Европски парламент: Све ће бити другачије?

Избори-2014: сада ће све бити другачије? Такво питање поставља ових дана Интернет-портал о животу ЕУ ЕурАктив који излази на 15 језика у Бриселу и низу престоница ЕУ.

Али финансијске и дужничке кризе које су преживели европљани, дискусије у зони евра о спасилачким падобранима, натезање конопца око смањења трошкова у заједничку благајну ЕУ – све то чини предстојеће изборе својеврсним барометром поверења грађана ЕУ према његовим руководећим структурама. За сада се стрелица овог виртуалног уређаја не креће у смеру ведрог времена. Према подацима анкетирања које је спровела европска агенција Еуробарометар, на које се позива ЕурАктив, 60% европљана није склоно да данас верује онима који се крећу у коридорима власти ЕУ. А то је два пута више него што је било 2007. године. 73% грађана сматра да би било више интересовања за изборе када би се о кандидатима за посланичка места говорило детаљније.

Говорећи о оспобеностима актуалних избора – првих после ступања на снагу Лисабонског споразума 1. децембра 2009. године – експерти подвлаче пре свега могућност дату грађанима да индиректно учествују у изборима председника Европске комисије, а самим тим и у одређењу контура јединсвене Европе у целини.

Политичке партије овог пута кандидовале су такозване „главне кандидате“ – претенденте на дужност шефова европске владе. Њихово кандидовање је текло на националном нивоу, а ради тога им је било потребно да стекну подршку у својој земљи. Према идеју, то је требало да изазове пораст активности бирача уочи избора за Европски парламент. Да ли се то десило у ствари, биће јасно у мају. А оно што ће приликом избора својих посланика у главни законодавни орган јединствене Европе бринути људе, није толико личност будућих лидера ЕУ, колико економски проблеми – не сумњају политичари и експерти. Како је писао на веб-сајту Бриселског аналитичког центра European Policy Centre британски посланик Европског парламента из фракције либералних демократа Ендрју Даф, масовна дуготрајна економска криза заоштрила је социјалне диспропорције, довела у питање не толико јединствену валуту, већ и виталност европског пројекта у целини.

На то скреће пажњу и шеф одељења за проблеме евроинтеграције Европског института Олга Потјомкина.

- Мени се чини да становништво ЕУ не представља превише добро ко стоји на челу Европске комисије. Новотарије које је одредио Лисабонски споразум повећавају, наравно, демократичност изборног процеса. Јер грађани бирају не смао Европски парламент, већ од њих фактички зависи судбина евроспке владе коју представља Европска комисија. Појављује се више транспарентности и легитимности, расте поверење у процес избора посланика. Али о добијеном ефекту може да се суди само по резултатима избора.

Олег Севергин,