Прво присаједињење Крима Русији - историја

Прво присаједињење Крима Русији догодило се 1783 године. До тада, полуострво је припадало Отоманској империји. За Крим су ратовали такве војсковође као што су: Александар Суворов, Михаил Кутузов, Петар Рјумјанцев. 1784. године генерал Суворов је добио „златну медаљу, исковану у част присаједињења Руској империји Кримског полуострва“.

Након доласка на престо Пољске проруског краља Станислава Поњатовског (1764-1795), пољски Сејм доноси одлуку о изједначавању католика и православаца по свим правима. Пољаци, као исконски католици, одбили су да прихвате ту одлуку и подигли су устанак против руског утицаја у земљи. За помоћ су се обратили Турској. Тако је почео Руско-турски рат који је трајао до 1774. године и којим је Русија по први пут изашла на Црно море.

27. јануара 1769. године војска од 70.000 Татара прешла је руску границу. Међутим, није далеко стигла јер ју је зауставила и одбацила војска генерала Петра Рјумјанцева. У то време, царица Катарина Велика шаље указ генералу Друге руске армије генералу Петру Панину: „Размишљали смо, да ли би се могао Крим и читав татарски народ поколебати у верности отоманској Порти?“

У јулу 1770. године побеђене кримско-татарске хорде од стране Петра Рјумјанцева на реци Ларги (лева притока Прута) и на Кагули (југ Молдавије), обратиле су се писмом Петру Панину да им дозволи пролаз кући у Приазовје и Причерноморје. Њима је било дозвољен пролаз, уз услов да признају руску власт, што су они и прихватили.



Већ у септембру 1770. године дошло је до велике битке код тврђаве Перескоп између кримског хана Селим Гиреја који је располагао са 70.000 војника и руског генерала кнеза Василија Долгоруког који је командовао армијом од 40.000 војника. Руска војска је успела да разбије татарску војску, након чега је дошао татарски мирза (кнез) Исмаил са изјавом о вечном пријатељству и нераскидивом савезу са Русијом коју је потписало 110 највиђенијих Татара. Нови кримски хан је постао присталица татарско-руског пријатељства Сахиб Гиреј. 1772. године у Карасубазару хан је потписао споразум са кнезом Долгоруким по којем је Крим постао независно ханство под покровитељством Русије. Овај споразум је био потврђен Кучук-Кирајџијским миром из 1774. године између Русије и Турске. Споразум је утврдио границу Русије на реци Кубан и турско уступање Русији делова морске обале са тврђавама Керч, Еникале и Кинкурн. Крим је постао независна држава без могућности преласка некој трећој земљи. Иначе, аутоматски би морао бити враћен Турској.

Турска, иако је признала независност Крима, спремала се за нови рат. Брат проруског хана Девлет Гиреј искрцао се са турским снагама у јулу 1774. године у Алушти. Али, 3000 руских војника са генералом Александром Суворовим одбило је турски десант. Том приликом је био рањен у око и командир гренадског батаљона, будући победник Наполеона Михаил Кутузов. У новембру 1776. године руска армија је ушла у Крим. Татарска војска се распршила на све стране. Девлет Гиреј се са Турцима вратио у Истамбул.

Након још једног у низу устанка од 1781. године хан Шагин Гиреј предаје Крим Русији. Манифестом Катарине Велике од 8. априла 1783. године Крим је ушао у састав Руске империје. Већ у јуну исте године, кнез Потемкин је у Карасубазару примио заклетву кримских великаша и представника свих друштвених слојева на верност Русији.

По наређењу Катарине Велике, одмах после припајања Крима, на полуострво је била послата фрегата „Осторожни“ под командом Ивана Берсенова ради одабира луке на југозападној обали. Указом од 10. фебруара 1784. године Катарина Велика је наредила да се оснује „војна лука са адмиралитетом, бродоградилиштем, тврђавом и да се од ње створи војни град“. Царица Катарина му је дала име Севастопољ – „Величанствени град“. Он је заједно са Феодосијом и Херсоном објављен отвореним градовима за све народе, пријатељски настројене према Руској империји.

230. година касније на Криму се одржава референдум о новом припајању својој матици Русији. Још једном добро дошао кући! Надамо се овога пута заувек.