Скит из Крима у Амстердаму: шта је даље?

Нешто више од два месеца остаје до завршетка у амстердамском Музеју Аларда Пирсона изложбе из 4 музеја Крима „Злато и тајне Црног мора“. Она представља веома вредне експонате древне скитске културе, које су археолози нашли на територији Кримског полуострва у току скоро 130 година.

У фебруару су раритети били донети у Холандију из украјинског Крима – у јуну им предстоји да се врате у руски Крим. Међутим, кијевске власти се с тиме категорично не слажу.

Велико је питање – куда ће се вратити експонати кримских музеја – у Украјину или на Крим, као и мноштво других питања у савременим руско-украјинским односима. С једне стране, врши се национализација имовине на Криму као субјекту Руске Федерације. Већ је усвојен документ, који објављује својином Крима све културне вредности, како се истиче, „унете у евидентно-фондовску документацију музејских установа полуострва“. С друге стране, Министарство културе Украјине инсистира да уколико су те вредности изнете из Украјине, и то, према украјинским документима и преко украјинске царине, оне морају да се тамо врате. Главно је да се врате истим путем. Тешко да би украјинска царина одобрила пренос вредности у руску Републику Крим. Коментар саветника министра владе Москве Николаја Переслегина.

- Мислим да у културној сфери не би било етично да се бавимо ситним тролингом. Тим пре је чудно преношење политичких догађаја у културну сферу. Ако је злато Скита било на Криму, оно се тамо нашло не због неке случајности, већ је тамо било нађено! Зато што су Скити живели управо тамо, у томе се крије историјска истина. Свакако, оно мора да се врати управо на Крим.

Највише сањају о повратку музејских експоната кримски музејолози, и то, о што скоријем повратку, како је признала Гласу Русије Јелена Вишњевска – заменик директора Музеја Тавриде у Симферопољу.

- Данас је ситуација таква да Холанђани моле да продужимо изложбу – намеравамо да је не продужујемо, јер је питање наших експоната отворено. Занимљиво је да су се они скупљали много раније, него је Хрушчов поклонио Крим Украјини. Например, комплекс предмета из Напуља Скитског – престонице скитске државе, која се налазила на територији савременог Симферопоља, води порекло из ископина 1926. године.

Дакле, кримска изложба у Музеју Аларда Пирсона ће бити затворена, како се и планирало, 12 јуна. Одговор на питање „шта је после“ прва ће пружити холанска страна. Представник амстердамског музеја је већ изјавио да такво правно питање треба решавати обазриво. Јелена Вишњевска не сумња.

- Уговор о експонирању је закључен не с Министарством културе Украјине, већ директно с кримским музејима. Правне колизије морају да узимају у обзир наше интересе. Односно, узели сте из музеја, вратите у музеј.

Покушаји да се Русији одузму њене културне вредности су били и пре данашњих изјава Министарства културе Украјине. Међутим, били су безуспешни. Најпознатьији случај се десио пре 9 година. Онда је на захтев швајцарске компаније Нога на швајцарској граници било запљењено 55 слика из московског Музеја ликовних уметности, које су се враћале после изложбе у граду Мартињију. Нога је сматрала да јој Русија дугује 1,5 млрд долара, те је прибегла директној уцени. Основа су биле правне одредбе неуредно састављеног уговора с руском владом из 1991. године и решење арбитражног суда у Стокхолму. Федерални савет Швајцарске се брзо снашао у тој ситуацији, те је одлучио да се платна врате у Москву. Ускоро после тога је у швајцарском Врховном суду Нога изгубила процес против Русије, те је престала да тражи њене активе. Као што се каже, грешке су поучне.

Олга Бугрова,