Иванова корита

Црногорска полиција се ове године одважила да довођењем тобожњих „црногорских свештеника“ помути и духовну и детињу радост. Најпре су без икаквог решења „двема црквама“, како они то кроз подметање преко медија приказују, забранили богослужење у храму!?! Када су наши свештеници, решени да прославе празник онако како приличи и како се славило вековима, започели припреме да службу Божију одслуже испред храма – уследило је ново наређење „одозго“. Полиција се на половини литургије повукла са црквених врата празног храма и свештенике, вернике и децу пустила да уђу унутра. У међувремену, такозвану ЦПЦ су нетачно обавестили да је постигнут „историјски договор“, тј. да ће наше свештенство у цркви бити до 10, а они од 10 сати пре подне!?!
Нешто после 10 сати, тј. у време које су договорили са полицијом, наишла је група од тридесетак типова који вероватно никада нису ни ушли у цркву водећи са собом Мираша Дедеића. И онда је настала права полицијска драма. Дедеићеви пратиоци су започели са викањем, псовањем српских мајки, гурањем, млатарањем рукама, шутирањем и, наравно, гађањем каменицама. Каменицама су, чак, погодили и начелника цетињске испоставе полиције у којој је, иначе, и регистрована невладина организација тзв. ЦПЦ. Најактивнији су били један осамдесетогодишњак са коцем у рукама (представио се да је из „СУБНОР-а црногорске опције“) и једна мушка особа у црвеној мајици за коју се сазнало да је месар који суши његушке пршуте и који је развио бизнис у тој „мрској“ Србији (на Иванова корита је стигао џипом београдске регистрације)!?!
Мала групица жртвованих полицијаца се као „колатерална штета високо ризичног скупа“ борила да заштити децу и свештенство, али са више него скромним учинком. Деца су, док је драма трајала, била у цркви и певала духовне песме, а када су изашла испред цркве и видела те острашћене типове плакала су и вриштала. Њихов вероучитељ Снежана Поповић је покушавала и да их смири и да их заштити.
Прави и жељени ефекти полицијске режије су наступили тек у поподневним часовима. Медији су јавност информисали да је „полиција спречила сукоб верника две цркве и да су акцијом полиције спречене теже последице“.
Питам се: да ли је могућ равноправан сукоб малолетне деце и његушких месара и кобасичара уз појачање припадницима „СУБНОР-а црногорске опције“? Да ли је могућа туча у ситуацији када малолетна деца држе свеће у рукама, а острашћеници кочеве и камење?
Дедеићеви водичи су свештенству и деци су пред присутном полицијом упутили хиљаде најружнијих псовки. Додуше, ни група жртвованих полицајаца, наравно ради ефекта и симулирања објективности, није остала поштеђена од псовања, гурања и каменица.
Врхунац медијске подвале виђен је у пласираној дезинформацији да смо се наводно са распопима „договорили о времену богослужења“ што, наравно, није ни тачно ни могуће.
Замислите групу полицијско-дедеићевских јуришника како без осећаја стида моткама и каменицама изгоне децу и свештенство са молитве из храма и то на празник када се Христос преобразио на Тавору. Да су они неки верници онда би знали да је Господ Исус Христос рекао: „Пустите децу да долазе к Мени и не браните им јер је таквих царство небеско“.