Умро Патријарх Павле

БЕОГРАД, 15. НОВЕМБРА - Његова светост патријарх српски Павле преминуо је јутрос на Војно-медицинској академији у Београду у 95. години.

Патријарх Павле био је на Војно-медицинској академији на лијечењу од 13. новембра 2007. године.

Патријарх Павле (мирско име Гојко) рођен је на Усековање 11. септембра 1914. године у селу Кучанци, Славонија.

Гимназију је завршио у Београду, Богословију у Сарајеву, а Богословски факултет у Београду.

Као прогнаник и избјеглица у вријеме Другог свјетског рата био је у манастиру Свете Тројице у Овчару.

Био је и вјероучитељ дјеце избјеглица.

Замонашен је у манастиру Благовештењу 1948. године, када је рукоположен у чин ђакона.

Од 1949. до 1955. сабрат је манастира Раче гдје врши разна послушанија.

У чин јеромонаха рукоположен је 1954., протосинђел је постао исте те године, а архимандрит 1957.

У Атини је био на постдипломским студијама од 1955. до 1957. године. За епископа рашко-призренског изабран је 29. маја 1957. и хиротонисан у београдској Саборној цркви.

У рашко-призренској епархији гради нове храмове, обнавља старе и порушене, често путује, обилази и служи у свим мјестима ове своје Епархије. Бави се и научним радом, објављује радове, повремено држи предавања.

За патријарха српског, умјесто обољелог патријарха Германа, изабран је од Светог архијерејског сабора Српске православне цркве новембра 1990. године.

Устоличен је у недјељу, 2. децембра 1990. године у Саборној цркви у Београду, а у древни престо српских патријараха устоличен је у манастиру Пећке Патријаршије 22. маја 1994.године.

Патријарх Павле учинио је канонске посјете многим епархијама Српске православне цркве, посјети је и Српску цркву у Аустралији, у Америци, Канади, Западној Европи...

Безброј пута је писао и интервенисао код разних државника и многих институција да се помогне у ријешавању кризе и успостављању мира на просторима претходне Југославије.

Имао је сусрете са представницима Римокатоличке цркве, Исламске вјерске заједнице, представницима Свјетског савјета цркава, дипломатама, државницима, представницима хуманитарних и других организација.

Посјетио је и сједиште Уједињених нација у Њујорку, Бијелу кућуу Вашингтону гдје је разговарао и износио чињенично стање у вези са избијањем рата у претходној Југославији.

Велики духовник, аскета и сјајан бесједник, овај првосвештеник свакодневно је, кад црквена правила дозвољавају, приносио бескрвну жртву (служио свету Литургију) за спас српскога рода.