ПОРУЧИТЕ НОВИ РОМАН МИЛОРАДА УЛЕМЕКА ЛЕГИЈЕ САМО НА САЈТУ crveneberetke.com

Из књиге ПРАХ И ПЕПЕО 

Дуго је трпео бол, и то онај најгори. Његови крвници су знали свој посао. Два дана су га зверски мучили. Мало је недостајало да га сломе, али успео је да издржи. Убедио је себе да је бол само мисао, а не осећај. Учили су га да се свака мисао може потиснути. Није смео да поклекне, имао је добре и јаке разлоге за то. Знао је да ће га на крају ипак убити. Да ће његово тело бити бачено негде да никада не буде пронађено. Без трага и гроба. У просторији, где су га држали претходна два дана везаног за столицу, љуљала се испод влажног плафона о танки гајтан обешена мутна сијалица. Није знао где се налази, али је знао да га овде нико не може пронаћи и избавити из овог хорора. Био је у рукама професионалаца, и то оних сурових, у чијем речнику нису постојале речи као што су емоције и милост. За њих је то био само још један у низу послова који је требало да обаве. Он, као он, уопште није био битан. Битни су били само подаци и информације које су им требале. Ако би којим божијим случајем и успео да се избави, не би могао да преживи. Његово тело је било потпуно сломљено и уништено, и то у буквалном смислу. Ниједан лекар не би могао да га скрпи. Опет, ако би којим случајем неки чаробњак то и успео, целог живота би живео као богаљ. Уши су му одсекли још првог дана, на самом почетку ове агоније. Прво једно, затим и друго. Тек толико да му покажу да се не шале и да му покажу колико су озбиљни и шта га чека. Онда су наставили да га ломе, део по део, кост по кост. Када су му одсекли споловило и угрејаним гвожђем спржили ране, није осетио неку нарочиту бол. Већ је био огуглао. Пожелео је само да што пре умре. Да се та агонија заврши, да га Бог што пре узме себи...
Поручите књигу на сајту Јединице:
https://www.crveneberetke.com/product/prah-i-pepeo-knjiga-prva/