МАГИЧНИ СЦЕНСКИ КРАСНОПИС У ПОЗОРИШТУ ОРГАНСКОГ ЋУТАЊА МИРОСЛАВА БЕНКЕ

Представом „Песник и жена“  Јана Смрека  за коју је радио сценграфију и наступао у главној улози,   а изведеној   пре 35 година,   1980,  у продукцији  Словачког позоришта „Владимир Хурбан Владимиров“  (ВХВ) из Старе Пазове,  са чијим ансамблом ће током три и по деценије достићи врхунац позоришног умећа,    Мирослав Бенка (Ашања,  1956. )  је започео своју веома успешну каријеру  радећи  као  писац,  редитељ,  сценограф и тотал дизајнер у преко 70    сценских  остверења     препознатљивим  по  његовом  магичном сценском  краснопису  заступљеном претежно у позоришту  органског  ћуања. 

Елегантан стил изведбе  и ивођачка грациознаст красе  сва Бенкина сценска сновиђеља од  његовог дебија   „Песника и жене“  пре три и под деценије,  па до „Доктора Маричића и Ане“,  у  инсценацији Лазине „Швабице“  пре  неколико месеци.

Завршио је средњу  школу  за дизајн  и  Академију уметности,  одсек глуме,  у Новом Садду  и режију на Факултету драмских ументости у Београду.

Његове   инсценације су приказане на значајним  позоришним фестивалима  и форумима  код нас и у инострансвту и доносиле му угледна признања и респектабилне награде:  на 21.  БИТЕФ–у (Београд),   Стеријином поозрју (Нови Сад), МЕСС-у (Сарајево),  ЕX PONTU (Љубљана), Њитри (Словачка), International  Fadjr Festival  2006.    Teheran (Гран при за најбоље остварење  између 300  позоришних трупа), Kairo Internationale Festival for  Experiment  Theatre 2007 Kairo (најбоља сценографоја и номинција за најбољу  представу  и најбољу режију), Фестивалу инсценација  словачких представа у Прешову и Њитри (Словачка),  Југословенском позоришном фестивалу у Ужицу,  Вршачакој позоришној јесени,  Котор арту, Херцгфесту итд. 
 
Ансамбли са представама играним   по Бенкиним сценаријама,  у његовој режији и тотал дизајну,   гостовали  су на позорницама у Аустрији,  Хрватској, Мађарској, Румунији,  Норвешкој,  Финској.
 
У свом разноврсном редитељском опусу   оживљавао  је дела  србских писаца (Стерије,   Лазе К.  Лазаревића,    Радоја Домановића,  Бранислава Нушића),  светских класика  (Антона  Чехова,  Славомнира  Мрожека),  сценски је превредновао  и  савременом гледаоцу приближио  богато књижевно наслеђе најплоднијег  словачког  драмског писца, старопазовачког евангелиситичког фарара Владимира Хурбана Владимрова,  ВХВ,   („Земља“,  „Сметови“,  „Кад дуну пролећни вихори“) чије име носе три најпознатија  позоришта Словака у Војводини:  у Бачком Петровцу,  Ковачици и Старој Пазови. 

Представе ћутања

Ипак  је реноме позоришног иноватора  магичног сценског кранописа стекао  као  аутор сопствених  пројекта  невербалног   тетара  радећи  корео драме „S. O. S. “ и циклус од пет драма покрета  под заједничлким називом   „Хлеба и игара“  (Panem et Circenses) као и две представе изведене  у Словачкој  („Lux in tenebris“ у замку Бојнице  и „Меки снови“,  у Жилини). 

И управо  у ових десетак корео извдеби играним  по врхунским захтевима плесног театра,  Мирослав је Бенка  утемељио и учврстио свој  сценски идеал  као лик,  икону,  онако као он сматра да га је Творац замислио.

Доследно и упорно  постављајући „представе ћутања“,  откривао је и истарживао моћ говора тела и душе у тотал -дизајну који је сам сатворио,  а  уз пуну подршку једине звучне „супер силе“,  саздане на дубини емоција-музике.  У својим сценским истраживачким подухватима  који трају преко три деценије,  покушава да одогвори: како и од чега настаје  рађање геста,  покрета?   Управо рађање,  а не ствараље,  осмишљавање. 

S.O.S.  зачетак  нове тетарске поетике Мирослва Бенке

Корео -игра „ S.O.S“ je  зачетак нове теататсрек поетике Мирослав Бенке,   његово  најориганалније замишљено,   најдоследније   спроведено и најсупешније оставрено сценско дело   током уметничког искуства које траје ево већ три и  по деценије.

Ова представа је  у Словачком позоришту ВХВ у Старој Пазови  је припремена осам месеци  уз анагажовање анасамбла који није имао дотада никаквих плесачких  искустава ни умећа,   а у коме је доминорао чудесни Златко Кожик,  који ће после тог ангажамна постати главни Бенкин  ослонац у свим корео пројектима.

„Играна је и дорађивана две године,  иако  сам од самог почетка имао прецизну идеју“,  сећа се данас редитељ поводом свог јубилеја . 

Представа  S.O.S.   је добила позиве за  приказивање на 11 фестивала код нас и у иностранству, а  поред учешћа на  25. БИТЕФ-у (1991),  и 31.  МЕСС –у (1991 које му је донело  две  награде:  за најбољег младог редитеља „Јурислав  Коренић“  и   награду за најуспешнији експерименат у савременом театру) изведена је  на форумима у Норвешкој,  Финској,  Словачкој.

Пет корео драма у циклусу „Хлеба и игара“,  а у продукцији властитог Арт центра са истим називом

Са ослонцем  на глумачко-играчки  ансамбл Словачког позоришта ВХВ,   Бенка је   је  у продукцији  властитите агенције  „Арт центра“ основаног 2007.  реализовао  у перидоу од 2004.  до 2011. своје    истраживање  нвербалног  позоришта   у које спадају трилогија под називом „Панонија између неба и земље“  коју чине  три корео драме: „Хлеба  и игара“ (2004. ),  „Осликано ињем“ („Позориште снова у  12 слика“,   копродукцији са Мадленианумом из Земуна,  2008. ) и „Слике мога света“  (2009. )

Већ наредне године након завршетка трилогоије,  Беннка  наставља  невербални циклус  са још две  представе:  „На крилима снова“ (2010) и „Обитавалиште“ (2011).

Моћ говора тела човековог  у позоришту органског ћутања

У свом  плесном театру  Бенка  усмерава сценску игру тела  у таква стања душе  у којима оно постаје сценско оваплоћење  духовног и емотивног  потенцијала човека.  Игра  тако престаје да буде  пуко лутање тела. Тај  инструмент изражајности у  сопственој сценској  иконографији са  музиком  као трећом димензијом духовности и емоција, Бенка користи у својим корео поставкама   да истражи како се  телом,  и то само телом, тим  немуштим језиком душе,  сценским тајнописом  универзума,  може казати много,  од најприземнијег  до најпродуховљенијег,  о потиснутим инстиктима,  као и о сложеном унутрашњем свету савременог човека.

Тако та  моћ  говора тела човековог  у Бенкином позоришту органског ћутања,  постаје начин његовог филсофског осмишљавања  света, концентрисани израз  ритма човекове игре телом.

Aнгажовање у Словачкој

Као  Словак из Војводине,  Бенка је  често  сарађује  са  позориштима у Словачкој Републици.  У тој активности  посебно је била успешна 1994.  година  кад по сопстевним сценаријама постаља два ауторска пројекта.

Lux in tenebris  у замку Бојнце

Мултимедијални пројекат  „Lux in tenebris“,  који је привукао велико интересовање  домаће и иностарaне културне јавности,  реализовао је у  изузетном амбијенту дворца  Бојнице у Словачкој Републици. 

„Спектакл  који се бавио пресеком  драматичне  историје замка  са свим његовим митовима и легендама,  успонима и падовима,  постављен је  у простору  другог дворишта. У писању сценариа помагао ми је Јан Лапко,  директор замка,  иначе историчар уемтности,  а за сараднике сам  анагажовао и Миодрага  Табачког и Ангелину Атлагић из Београда. 

Колико је ова представа,  која је укупно трајала 60 минута,  привукла пажњу медија,  може се видети  по томе што су је пратиле камере  тридесесетак угеледних светскх тв  мрежа, међу којима  и RTL,  CNN,  Rojters, BBC..“, сећа се данас  Бенка.

На сцену  Градског позоришта у Жилинама поставио је исте године  по сопственом сценарију корео- драму „Меки снови“  (Soft Dreams) за коју је добио Државну награду   коју му је доделило  Удружење драмских уметника Словачке.

Визуелна димензија

Као  аутор тотал -дизајна у безмало  свим  својим  инсцемацијама,  Бенка је представљао своја   визуелна решења сцене  и костима на  више иложби:  „Quadrienalle”   и   „Ous“ у Прагу,  затим у „Прогресу“   и  Музеју  уметности и занатства  у Београду   где је уечствовао на Бијеналу сценског дизајна  „Yustat”,  на Тријеналу  позоришне сценографије и  костимогрфије у Новом Саду. 

Године  2011.  у свечаном холу Владе Војводине отворена  му је  изложба под називом  „Мирослав Бенка и пријатељи.  Слике давно заборављених предака“ на којој  је представљена 21.  фотогрфија великог формата  које је урадио заједно с уметничким фотогафима Миралемом Чаушевићем и Браниславом Покорацким.  Ова експозиција обишла је уемтничке галерије у Братислави,  Мартину,  Варшави,  Сегедину,  Ријеци...

„Дани од снова Ајншатнових“ је назив представе које је 2012. г.  у продукцији свог Арт центра Бенка поставио на сцену,  а  крајем  2014.  године премиејерно је извевдена његова драматизације „Швабице“  Лазе  К.  Лазаревића  играна у копродукцији  Арт центра и Културног центра Новог Сада  „Без назива.  Б&Б (Берлин-Београд) преко Лајпцига“. 

Бранко Ракочевић