Сто најбољих светских филмова по избору часописа Empire

Британски филмски часопис Еmpirе  одабрао је 100 најбољих светских филмова ван англоамеричког подручја - САД,  Енглеске  и Канаде  (The 100 best Films of World Cinema).

Међу одбаранима  је највише франсуских (20), јапанских  (12),  немачких (10),  затим следе Италија (9),  Русија ин Кина по 5, Индија,   Хонг Хонг  Пољска по 4.  Киноматографије Шведске   и Данске  заступљене  су на овој топ листи часописа Емпире са по  3 фима,  а на ранг листу су увршетене са  по 2 филма из још   8 земаља:  Шпанија, Чехословачка, Сенегал,  Иран, Република Кореја, Мексико,  Бразил, Холандија.

Селектори топ листе Емпире  одабрали су  и по један филм  из продукција Финске, Малија, Изрела,   Аустралије,  Холандије, Аустрије.

Стотину велинчанствених предводи јапански „Седам смаураја “

„Стотину велинчантвених“  предводи јапански филм „Седам самураја“  славног Акира Куросаве,  снимљен  1954,  филм о жртвовању за витешку  дужност и част  у време кад су традиционлне дужности деградиране, у коме је улогу главог самураја  Камбелна  маестрално остварио Такаши Шимура.  (Награда  „Златни лав“ за режију у  Венецији  1954.)

Куросава заступљен чак са четири филма

Куросава је у овој својеврсној филмској антолгији заступљен чак  са 4   филма: поред  „Седам самураја” то су „Рашомон “ (1950.  оскар,  „Златни лав “) који је сврстан на 22.  место,   „Икуру” (1952.) на 44.  позицији  и „Ран,  снимљеном 1985. који је сврстан на 98. позицију ове ранг листе”.

На другом месту  је француски филм „Амели „ који је редитељ Жан Пјер Жене снимио 2000. г.
 
На топ–листи „стотке” и пет руских филмова 

На топ листу   „100 најбољих”,   часопис  Емпире  је уврстио и 5 руских  филмова  од којих је ремек-дело Серегеја Ејзенштајна „Оклопњача Потемкин“  снимљена 1925.,  сврстана на треће место. Међу  стотину славних  су и два филма Андреја Тарковског: научно-фантастични „Соларис“ (68.  место)  и историјска филмска драма „Андреј Рубљов“ (87.  место).  Међу сто славних су  и још два руска   филма: „Иди  и гледај“  Елема Климова (24.  место),  док је  на последњу,   стоту позицију,  смештен „Ноћни стражар“ Тимура Бекмабетова.

„Оклопњача Потемкин” један од најбољих филмова свих времена и народа

Заснован на реалним догађајима,  побуни морнара на оклопњачи Птемкин у ратној  луки у  Одеси  1905. г, филм је захваљујући генијалној режији Сергеја Ејзеншатајна  постао славан у целом свету одмах пошто је доспео у биоскопе,  па га је Америчка академија за филмску уметност прогласила за најбољи филм у 1926.  г,  и отада се редовно убраја у највеличанственија филмска оставрења  свих времена. Кадрови   на степеништу одеске луке и  дечја колица која се котрљају низ степенице, одавно су уврштена у филмске антологије највишег ранга као најупечатљивије лекције  филмске креативностии  и монтаже атракције која је изум Ејзенштајновог филмског гењја. 

Де Сикини „Крадљивци бицикла“ на четвртој позицији

У првој десетки високу,  4. позицију заузима  неореалистичко ремекдело Виториа де Сике „Крадљвци  бицикла“ (1948.) за који је славни италијански редитељ и глумац добио почасниг оскара. У филму играју: Алберто Мањиорани,  Манела Карел,  Ено Сталиола.

Мексикански филм „Панов лавиринт“ из 2006.  Г- (Pan’s labyrinth) Гуелерма дел Тора (Guellermo del Tora) је на 5.,  а француски „Битка за Алжир, снимљен 1966.  (Battle of Algires)  редитеља Жила Понтековра(Gielo Pontecovro) на 6. месту,  док је  бразилском филму  „Божји град “ (City of God) из 2002(редитељи  Фернандо Меииреллес  и Катиа Лунд) додељено  7.  место.

„Седам печата“ Ингамара Бергмана на седмом месту

Шведски филм “Седам печата“ (The seventh   Seal)  Ингмара Бергамана,  снимљен 1957.  (специјална награда жирија у Кану) разврстан је на 8.   Месту  док је чувени  француски филм „Надница за страх“ (The Wages of Fear)  из 1953.   славног  Жоржа Клузоа (Henri-Georges Clouzot)  сврстана на 9.  позицији.  У овом филму су  су узвидљиве реације остварили Ив мкнтана,  Шарл Ванер, Петер ван Ајк,  Фолко Луили,  а филм је тријумфоваоа на фестивалима у Берлину  и Кану.

Прву десетку најбољих закључује јапански „Сан и тајанствени нестанак чихира“ Наyо Миyазаки

Прву десетку у избору   лондонског часописа  Емире од 100 набољих филмова ван анаглоаеричког подручја,  закључује фим земље којом је  топ листа  и почела: јапански филм „Сан и тајанствени нестанак чихира”(Spirited Away) снимљен  2001.  редитељ:   Хаyао  Миyазаки.

У одабраној стотки најстарији немачки филм о Дракули из 1922.

У одабраној стотки је и шест филмова из кинотеке снимљених до почетка Другог светског рата,  а најстарији је  немачки филм о Дракули „Симфонија  језе“ (Nostratu) који је  1922.    г. снимио Ф. W.  Мурнау са Максом  Череком (Max Schereck),  Густавом  фон Вагнехајном (Gustav von Wagnehajein),  и Алекснадером  Гранахом (Alexander Granach) у главним улогама (21.  место). На топ листи су се настанила  и по два    филма Фринца Ланга  и Жана Реноара (Јеан Реноире) из тог периода. Лангов  „Метрополис“ из 1927.  г.  са Алфедом Абелом и Брижит Хелен нашао се на 12. месту, а одмах после њега,  на 13. позцији су „Правила игре” (La Regle du Jeu) из 1939.   с Нором Грергорт и Жаном Реноаром  у главним улогама. Друго дело немачког филмског мађионичара,  Ланга,  „М”,  са Петером Лореом (Petter Lorre) у главној улози, снимљен 1931.  је на 33.  месту ове ранг -листе, док је „Велика илузија“ (La grande illusion) Жана Реноара,  снимљена 1937.  са Жаном Габенон и Ерихом фон Штрохајмом у главним улогама, у овој филмској антологији на 35. месту.

Два филма Луиса Буњуела

Из периода између два светска рата потиче још једно ремек дело уврштено у овај избор од 100 најбољих филмских дела створених у остатку филмског света, ван САД  и Енлглеске. Реч је о  шпанском филму „Андалузијски пас“ (Un chien Andalou) који је славни Луис Буњуел  снимио 1929. (играју:  Пиерр Батцхеффи Симоне Мареуил),  на 65. месту. Буњуел је заступљен са још једним филмом:  Леп дан (1967)  са

Катрин  Данев (Catherine Deneuve у главној улози) који је сврстан  на 56. место.

„Распоред часова” настанка филмова: 20 снимљено у првом,  58 у другом “полугодишту“ XX века,  а чак 22 у првој деценији текућег нам столећа

У овој антологији заступљено  је 20 фулмова снимљених  у првој половини XX века,  58 из друге половине минулог века и чак 22   из прве деценије трећег миленијума.

Десет режисера заступљено са по два филма

Са по два филма поред наведених   Фрица Ланга,  Жана Реноара и Луиса  Буњуела,  заступљено је још седам  редитеља. Ингмар Бергман поред „Седам печета“ из 1957.   (8 место) у овом избору присутан је  са „Персоном” из 1966.  са Лив Улман у  главној улози,  а Франсоа Трифо са „Четири стотине удараца “ из 1959.  (29) и „Жил   и Џим” снимљеним 1962. који је сврстан на 46. место. На 11. месту је „Сладак живот “ (La dolce vita)  Федерика Фелинија,  снимљен   1960.   г. са Анитом Екберг,  а на 62. месту је „Осам и по” из 1963.  г.  са Марчелом Мастројанијем  и Клаудијом Кардинале. Јапански редитељ Хаyао Миyзаки у овом избору  је   поред филма „Сан и тајновити нестанак” који је заузео 10. место   представљен и филмом „My Neighobour Totoro“ снимљеним 1988.   (41. место .  Редитељ Кристоф Кисловски (Крyзтоф Киеслоувwски) репрезентује пољску киномаографију филмовима „Три боје,  трилогија” (Three  Colous trilogy) из 1993.,  (14. место) и „Декалогом” из 1998.  (36.  место).

„Соларис“ Тарковског-проницање у скривене тајне природе

Руски редитељ Андреј Тарсковски има такође два филма на овој ранг листи.

Филм „Соларис” (87. место) Тарковски  је снимио 1972. по истоименом роману  славног пољског писца научне фантастике Станслава Лема о контактима човека са ванземаљским разумом. У филму је дебитовала млада Наталија Бондарчук у улози Хари коју јој је Тарковски поверио након неколико месеци  недоумице због тога што је била премлада за ту ролу, али је,  пошто се уверио да нема боље,  ипак анагажовао. Главну мушку улогу у филму,  Криса Келвина,  играо је Донатес Банионис. „Основни  смисао филма видим у његовој моралној проблематици”,  говорио је Тарковски. „Проницње у скривене тајне природе  мора се остваривати у нераздвојној вези  са моралним прогресом. Ако једном ногом закорачимо у нови ступањ сазнања,  истворемено друга нога мора  ступити у простор истог  моралног нивоа”,  поручио је Траковски након премијере свог флма,  који му је донео награду у Кану,  а иначе се  сматра совјетским одговором на „Одисеју   у свемиру“ Стенлија Кубрика.

И други филм Тарковског   који је уврштен на топ листу Емпира међу 100 одбараних,  „Андреј Рубљов“,  је без обзира на свој полузабрањени статус  постао догађај у филмском свету. Ово филмско дело о животу  легендарног руског иконописца из XВ века  састављено је из осам новела,  фрагмената, који је сваки за себе фреска живота Русије у средњем веку.  Насловна улога је била поверена  Анатолију Солоницину,  док је лик малоумне девојке  тумачила Ирина Тарковска. ”


Бранко Ракочевић