Николина Рудић: Зашто сам напустила СНСД

Седамнаест година у људском животу није мало, поготово кад неко има 37 година, као ја. Није мало провести ни 17 година градећи нешто што након половине свог живота морам напустити.

Наиме, један сам од оснивача СНСД-а, ондашње Странке независних социјалдемократа. Била сам оснивач и десетогодишњи предсједник МСД-а у својој општини, као и републичке организације МСД-а БиХ. Осам година била сам члан ГО СНСД-а, четири године потпредсједник СО Лакташи и одборник у више мандата у тој истој скупштини.

Може се рећи да сам одрастала са том партијом која у једном моменту достигла повјерење преко 80% лакташког бирачког тијела.

Међутим, изгледа да увијек постоји неко међутим, како је вријеме показало гледала сам како та иста власт руши све мостове између себе и народа. Након првих и неспорно евидентних успјеха општинска власт је све више почела цијенити сама себе заборављајући на народ који ју је изабрао. Обећавали су куле и градове и смјештали нас остале све више у мишије рупе.

По мени сасвим је логично да се та неприкосновена већина прије годину дана свела на испод 50%. Наиме, толики дио бирачког тијела је на задњим изборима подржао СНСД у Лакташима, коју је скупштинска математика претворила у стопостотну контролу страначког руководства над законодавним тијелом, то јест Скупштином општине.

Међутим, опет међутим, та математика постала је и постаје све усамљенија и безгласнија и све више ћути пред правичним незадовољством већине становника ове општине.

А шта да им кажу? Да ће ''наредне године бити боље''? У октобру прошле године, пред изборе је све то речено и од тада се стање само погоршава. Зашто?

Као што су трговци, које је Христос истјерао из храма јерусалимског, дошли у храм не ради молитве, него ради трговине, тако је и већина лакташкох СНСД руководства дошла у храм општинске светиње (на фотеље извршне власти) не ради задовољства и прогреса општине него ради своје личне трговине и своје личне добити. Дуго предуго сам их гледала, како као мађионичари праве од некад озбиљне општине једну позорницу, на којој још увијек успјешно глуме једну невјероватну комедију, у коју све више и нас увлаче.

Људи без савјести и морала, без срца и карактера, који ће без устручавања и стида пред наредне изборе за себе рећи ''ми смо најбољи, бирајте нас''.

Мислите ли да ови ''најбољи'' збиља долазе с намјером да донесу најбоља рјешења за народ? Нажалост не! Они се толико уморе и настрахују приликом избора да им је одмор у скупштинским, а још више у начелничким фотељама, најмилија ствар.

Погледајте актуелног начелника, Мирослава Коџомана и све ће вам бити јасно. Да не би била схваћена лично, питајте обичног грађанина ове општине, шта му је смјена бившег начелника, Милована Тополовића и инагуарација новог донијела било шта боље?

Наиме, размјере некомпетентности нове општинске власти су толике да се то једноставно не може више сакрити.

Само један примјер. Основна функција власти је да штити грађане, ако већ није у стању да им озбиљно помогне.

Али, нпр. због елементарне неспособности општинске власти да одржи систем противградне заштите недавно је град уништио пола општине и нанио милионске штете.

И то након пола вијека постојања противградне заштите.

Да није можда ствар у нечем другом? Рецимо у нестручности, лијености и небризи управо оних који нам пробише уши својим хвалиснајем колико су стручни, морални и брижни...

Најљепше је што власт која није у стању да одржи чак вишедеценијски систем заштите од града и поплаве, истовремено жели да одушеви народ најавом сложених дугогодишњих мега-пројеката.

И на крају уколико тако наставе, неће проћи много, а све медијске манипулације и спиновања више неће давати очекиване резултате. Народ ће брзо схватити с ким има посла.